Стварање Краљевине СХС

На данашњи дан, пре 100 година, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду 1. децембра 1918. године. Приватна кућа изабрана је за овај свечани чин јер су све остале репрезентативне зграде биле оштећене у рату који је у Србији трајао више од четири године и који је однео трећину њеног становништва. Али како је све почело?

Почетак Великог рата је Краљевину Србију, њен народ и војску ставио пред велике жртве и искушења. Процена је да је око 100.000 војника током петомесечних борби 1914. године избачено из строја. Сам рат наметао је и потребу да се дефинишу ратни циљеви: било је то ослобођење земље с једне страна, а с друге ослобођење и уједињење, како се тада говорило, неослобођене јужнословенске браће. Дефиниција југословенског програма српске владе требало је да буде изграђена на тези о етнички јединственом јужнословенском народу.

Краљевина Србија је у јужнословенском програму видела остварење свог националног циља који је започет још у 19. веку. Била је то теза о уједињеном српству, о свим Србима у једној држави, која није могла да буде остварена а да у ту нову државу не уђу и други народу – тада Хрвати и Словенци јер остали народи са ових простора те 1914. године нису били признати.

Силе Антанте нису одобравале ратне циљеве Краљевине Србије. Сматрале су да су захтеви Србије преамбициозни и нереални.

Југословенски програм српске владе био је угрожен већ 1915. године. Савезници су Италији, како би је привукли у рат на својој страни, обећали део простора Аустроугарске монархије који је српска влада видела као део југословенског програма. Италији је Антанта, између осталог, дала велики део Далмације и западни део Словеније.

Тајним Лондонским уговором неформално је нуђено али никад гарантовано и територијално проширење Краљевине Србије. Док год је код великих сила постојала теза о очувању Аустроугарске монархије, прича о југословенској државни није долазила у обзир. Србију су велике силе, па чак и амерички председник Вудро Вилсон у својих 14 тачака, виделе као Краљевину која ће заједно са Црном Гором после рата изаћи са увећаним територијама. Србији би по тадашњем виђењу великих сила, које је било у оптицају до лета 1918. године, припала Босна и Херцеговина, део Далмације са градовима Сплит, Дубровник па све до Бара и Јована Медовског у Албанији.

Ово у историји познато као мало решење, а у полуларизму као "велика Србија", није одговарало тадашњем националном циљу Краљевине Србији. Проблем је био тај што би се велики део српског народа који је живео на територији данашње Војводине нашао ван те земље, као што би ван граница те проширене Србије остао и највећи део српског народа који је живео на територији тадашње Славоније, Далмације и Хрватске.

Српска влада зато током рата истраја на великом односно јужнословенском решењу. На предлог српске владе, образован је 1915. године Југословенски одбор састављен од политичких представника Јужних Словена из Аустроугарске који су се налазили у емиграцији. Хрватски и словеначки политичари који су се налазили у емиграцији уједињење са Краљевином Србијом видели су као једино решење питања Далмације, која је обећана Италији.

Српска влада и чланови Југословенског одбора потписали су током рата неколико декларација којима су покушавали да дефинишу уређење будуће државе, најпре јула 1917. године Крфску декларацију, а потом новембра 1918. године и Женевску декларацију... Али пре Женевске декларације, десиле су се ствари које ће у великој мери одредити догађаје на овим просторима.

После немачке офанзиве у лето 1918. године којој се придружила и Аустроугарска и после слома свих покушаја успостављања сепаратног мира са Хабзбуршком монархијом, силе Антанте одлучују да Двојна монархија нестане са политичке сцене Европе. Амерички председник Вудро Вилсон прокламује право народа на самоопредељење.

Била је то прилика за остварење јужнословенског програма и уједињења, једини је проблем био тај што су га Срби видели на један, а Хрвати и Словенци на други начин.

На просторима некадашње Аустроугарске монархије 29. октобра 1918. године оснива се Држава Словенаца, Хрвата и Срба са центром у Загребу. Ту државу сачињавају територије на којим су живели јужнословенски народи који су некада били у саставу Аустроугарске монархије.

Историчари и данас различито виде улогу и постојање ове државе која је трајала нешто више од месец дана. Једни сматрају да је она била само прелазно решење, само позиција бољих преговарачких услова током уједињења са Србијом, док други сматрају да је та држава тражила и да од великих сила није добила међународно признање и да је на примеру Државе СХС нарушен принцип права народа на самоопредељење.

Сем што није међународно призната, држава СХС имала је и проблеме и на унутрашњем плану. Италијанска војска почела је да осваја оне територије које су јој Лондонским уговором обећане. Италијанске трупе биле су надомак Љубљане, освајају Задар и Книн и налазе се испред Сплита. С друге стране, на простору Славоније и Хрватске влада анархија. Некадашњи војници, које су због боравка у шуми прозвали "зелени кадар", покушавају да у тренутку распада великог царства узму колач добити и за себе. Придружују им се и криминалци и почиње пљачкање великих поседа, замкова, напади на свештенике, имућније сељаке. Војне снаге Државе СХС биле су мале и незнатне.

С једне стране угрожена од Италијана, а с друге од анархије и хаоса који је владао, Држава Словенаца, Хрвата и Срба нема друго решење но да позове српску војску у помоћ и 4. новембра 1918. године Народно вијеће Државе СХС позива српске војнике да дођу и да их ослободе и заштите. Према томе, ту нема никакве речи о окупацији, како се често у политички обојеним тумачењима данас чује.

У данима када су се догађаји смењивали невероватном брзином, у складу са њима мењале су се и одлуке и преговарачке позиције Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Од захтева који су тражени на Женевској конференцији (да будућа уставотворна скупштина одреди да ли ће нова држава бити република или монархија, да ли ће остати династија Карађорђевића) брзо се одустаје и под околностима у којим су земље и територије Државе СХС угрожене пристаје се на услове уједињења које као победник у рату диктира Краљевина Србија.

Одлуку Државе СХС да првог децембра крене у уједињење са Србијом убрзале су и одлуке скупштина у Срему, Банату, Бачкој и Барањи, на којима је одлучено да ове земље уђу у безусловно уједињење са Краљевином Србијом без обзира на одлуке Загреба будући да су ове територије припадале Држави СХС. И Земаљска влада Далмације тражи безусловно уједињење са Краљевином Србијом. У опасности од Италијана, који су већ заузели већи део земље, у Сплиту поручују Загребу да, ако они неће, Далмација ће сама ући у уједињење са Краљевином Србијом.

И у Црној Гори на Подгоричкој скупштини доноси се једногласна одлука о директном и безусловном присаједињењу, као и одлука о детронизацији краља Николе Петровића.

И тако је 1. децембра 1918. године у Београду створена нова краљевина која се најпре звала Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а почетком двадесетих Краљевина СХС. Сваки од народа који је ушао у њу имао је своје интересе. Срби су сматрали да ће у Југославији остварити своје национално уједињење, Хрвати и Словенци су кроз Југославију сачували територије и крчили пут ка независности. А искрено југословенство? Где је оно остало? Да ли је заиста и постојало? Несумњиво да, али у мањинским интелектуалним круговима.

број коментара 37 Пошаљи коментар
(субота, 01. дец 2018, 20:14) - anonymous [нерегистровани]

@Svi plaču!

А где ти прочита да Срби плачу за Југославијом? Ја не видох нити један такав коментар, управо супротно.

(субота, 01. дец 2018, 15:49) - ,," [нерегистровани]

Краљевство Срба

Српски Народ је југословенством извозио своју Човечност и Добронамерност. Заузврат је убијан, исмејаван и насамариван.
Нека их, то је на њиховој савести.


Већини је, после свега јасно, ако ништа друго, онда бар шта Нам није чинити.

Љубим мој Народ, Сав и Свуда!

][
][

(субота, 01. дец 2018, 15:13) - milan [нерегистровани]

Istorijska greška

Stvaranje Kraljevine SHS je istorijska greška Sbije i Srba.
Saveznici su Srbiji dali granici Karlobag- Karlovac- Virovitica.
Unutar tih granica su Srbi bili čak u većini. Ipak su savueznici
Srbiji predlagali humano preseljenje pripadnika drugih naroda
sa tog područja, koji bi to želeli.

Ali, Kralj je od države Srbije stvoril kraljevinu Jugoslavije i tako
po međunarodnom pravu faktički ostvario dodatne dve države,
Hrvatsku i Sloveniju.

Nikada neće biti razumljivo, zašto Srbija tada nije ostvarila
Državu Srbiju u prostorima koji bi joj ostali za sva vremena.

Plakati za lanjskim snegom je nešto gore od najgoreg.

(субота, 01. дец 2018, 14:56) - anonymous [нерегистровани]

Posle

Mi danas iz iskustva znamoda su svi projekti 20 veka bili antisrbski i da su svi imali za cilj unistenje Srbije i Srbskog naroda.Kao i dan danas.NO oni to onda niosu mogli znati.Zato smo im duzni ,mi Srbi,to dragoceno iskustvo.Ideja kao imeja je dobra,smatram,jedino moguca za sve no ocigledno da to nasim neprijateljima ne odgovara.

(субота, 01. дец 2018, 14:33) - Sale [нерегистровани]

Tragedija

To je najveca tragedija Srpskoga naroda u koju nas je Kralj uvukao....posledica su ocigledne a jos veca tragedija je sto ce mo jos dugo isprastati...Kralj je ispao najveci neprijatelj svom rodjenom narodu !

(субота, 01. дец 2018, 14:24) - anonymous [нерегистровани]

Kralj Nikola

Je citav zivot sanjao da se stvori velika ujedinjena srpska drzava a Karadjordjevici su zeleli Jugoslaviju a znamo kako je sve zavrseno i koliko SRBA je ostao sada u drugim drzavama a veliki broj je pobijen i proteran.

(субота, 01. дец 2018, 14:16) - anonymous [нерегистровани]

Jugoslavija

Samo su Srbija i CG dvije srpske drzave tada postojale a ostatak su bili samo regioni u Austro-ugarskoj.Jugoslavija je bila velika ugledna ali je uvijek smetala fasistima i bila na putu i na kraju je rasturena i stvorene protivpravne drzave koje zapad kontrolise.

(субота, 01. дец 2018, 14:15) - Lale [нерегистровани]

Pravda

Sta je SHS-Jugoslavija?! 2 000 000 ubijenih Srba i stvaranje Hrvatske.

(субота, 01. дец 2018, 13:56) - anonymous [нерегистровани]

1941

Читајући коментар о 1941: Није Југославије ушла у рат већ је била нападнута од фашистичке Немачке уз помоћ и долуку хрватског народа да изабере фашистичку власт и изда Краљевину Југославију. Фалсифицирате хисторија на најгори начин.

(субота, 01. дец 2018, 13:48) - anonymous [нерегистровани]

Југославија: 1918 - 1991

Државе Словенаца и Хрвата, како пише на вашој карти, 1918 нису постојале. Стварањем Краљевине Југославије Србија је лишена државности, док су Словенци и Хрвати добили облик државности коју до тада нису имали.. Ова одлука је била велика грешка и разлог страдања српског народа кроз 20. век.