Пожари у солитерима - најугроженији стари и немоћни

После пожара, од стана на 13. спрату у Гандијевој улици остало је згариште. Од опекотина и гушења димом настрадао је 63-годишњи власник стана. Његов позив за помоћ у суботу око 23 часа, чуле су комшије са 12. спрата.

"Када сам чуо лупање, обукао сам се и попео на спрат више. Са комшијом са трећег спрата смо развалили врата. Затекли смо стан у пламену, пуном дима и, нажалост, било је касно за било шта. А из свог стана сам испумпао негде око 1.500 литара воде која се сручила после гашења пожара", прича станар Предраг Миловановић.

У изгорелом стану су мајстори Јавног предузећа "Градско стамбено", који фолијом заштићују отворе на прозорима. Лифтови у згради са 18 спратова нису радили током викенда.

"Са седмог спрата горе-доле, срчани сам болесник, а замислите како је онима са 18. или 17. спрата. Што се тиче бриге о најстаријима и немоћнима – никога није брига, свако решава своје проблеме како зна и уме", каже станарка са седмог спрата Славка Мокрић.

Најстарији суграђани који сами живе у стану, често су немоћни и не могу да брину о себи. Каква је одговорност професионалних управника зграда?

"Што се тиче саме помоћи социјално угроженим особама и осталим категоријама, они свакако могу да се обрате нама управницима, а ми ћемо тај позив проследити надлежним комуналним службама. Такође и сами станари могу да позову одређене службе, а у крајњем случају да позову полицију која ће даље да проследи, ако је неки социјални случај онда социјалној установи, ако је неки психијатријски случај, онда медицинским службама", каже Сања Масникоса Симић из Удружења професионалних управника. 

Додаје да професионални управници имају списак станара, али да они у те станове не могу да уђу да би знали шта власници станова држе у њима, да ли су то неке опасне и запаљиве материје.

Акција гашења ватре у вишеспратници, када се пламен проширио и на друге станове, била је компликована интервенција.

Командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Милош Мајсторовић каже да прва дојава која је до њих дошла била је да пламен илази на терасу стана.

"Тако да у тим ситуацијама врло је вероватно и ширење пожара, као и пролблем који се увек јавља у вертикалним комуникацијама – лифтовима, степеништу које се простире кроз зграду. Највећи број угрожених лица која могу да страдају има управо у тим просторима. Нама је у приоритету спасавање грађана и, после тога, гашење пожара", истакао је Мајсторовић.

У Ватрогасно-спасилачкој бригади упозоравају на опасност од грејних тела која се прикључују на струју, а непроверена су и власници их остављају без надзора када изађу из стана.

"Сваки пожар у почетној фази, ако сте ви присутни, лако се угаси са једним апаратом, са кантом воде, али ако ви простор напустите и оставите да се ватра слободно развија, онда имамо велики проблем", објашњава Мајсторовић.

Према евиденцији Центра за социјални рад, у Београду живи више од 3.000 најстаријих суграђана којима је потребна помоћ зато што су стари, немоћни и оболели. Већина од њих живе сами у становима, па им зато социјални центар додељује геронтодомаћице које им помажу два, три сата неколико дана у недељи.