Несреће на насловним странама – зашто медији од трагедије праве сензацију?

Свака лоша вест или несрећа у Србији добије на десетине наслова и бар још толико поднаслова. Ко ће пре да објави више детаља или још боље фотографија о несрећи или злочину - утркују се новинари таблоидних медија.

"Ја бих рекла да је увек у питању тираж, број кликова, лајкова, али то не сме да буде оправдање. Новинар, али и уредник мора да има тај дух саосећајности и мора да буде свестан да су они ти који намећу теме", каже Кристина Ковач из Удружења новинара Србије.

Иако таблоиди свуда у свету сензацију траже баш у црној хроници у малим срединама такво извештавање је израженије и болније.

"Информација, када је у питању неки трагичан случај, јесте информација од јавног значаја, али није у интересу јавности да се о њој детаљно извештава, да се тиме вређа жртва и породица", каже Кристина Ковач.

"Не даје се анализа, не даје се контекст догађаја, ти извештаји су често произвољни, износе се полуинформације и детаљи истраге. Такође, оно што је страшно не поштује се жртва, не поштује се њена породица и не поштује се новинарска етика", каже Маја Вукадиновић, медијски стручњак..

Успавана новинарска етика може да има бројне последице.

Како би се спречило неетичко понашање, нека врста казни могла да буде решење за такве медије, каже Маја Вукадиновић

Према њеним речима, медијска писменост могла би да буде решење на дуге стазе. 

Медијска писменост у Србији закуцала је тек на врата средњих школа, док нпр. мали Французи о томе како треба да бирају и читају вести уче већ у основној школи.