Костић: Наше културно наслеђе на ивици нестанка

Уочи званичног отварања Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, 19. новембра на Дан Српске академије наука и уметности, данас је у том простору организован научно-стручни скуп "Примена дигитализације у култури и науци".

Председник САНУ академик Владимир Костић поздравио је присутне и најавио да ће притиском на једно дугме у понедељак, у 11 сати, почети са радом Аудиовизуелни архив са Центром за дигитализацију чиме се "завршава почетак једног сна".

Истакао је да им је жеља да Аудиовизелни архив буде зачетак националног центра за дигитализацију и без обзира што ће првенствено бити окренути дигитализацији архивске грађе САНУ, позвао је све заинтересоване установе да своје пројекте дигитализације реализују у Аудиовизуленом архиву.

Уз нагласак на неопходности чувања памћења, Костић је упозорио на последице пропадања рукописне грађе, поменувши да су неки папири у Архиву САНУ већ почели да зелене.

Академик Александар Костић и управник Аудиовизуелног архива Радослав Зеленовић скренули су пажњу на основне проблеме у дигитализацији културног наслеђа: непостојање јединствених стандарда у техничким аспектима, одсуство правног оквира који би регулисао дигитализацију, непостојање пуне евиденције културних добара, као ни онога што је дигитализовано и по којим стандардима, редукција средстава за дигитализацију, а посебно забрињавајуће је што не постоји повратна информација о ефекту уложених средстава.

Костић је поменуо да је ове године за дигитализацију на конкурсу Министарства културе и информисања издвојено 26 милиона динара, а Зеленовић се надовезао да је САНУ за четири пројекта тражила пет милиона и добили су 500.000 динара што су одлучили да врате јер са том сумом нису могли да ураде ни преписку Вука Стефановића Караџића на начин на који су желели.

Костић је навео више услова за излазак из постојеће ситуације: попис установа у којима се обавља дигитализација, преглед тренутног стања дигитализације у установама (стандарди који се примењују, техничка и кадровска опремљеност, увид у финансирање дигитализације), дефинисање обавезујућих техничких стандарда у сваком медију и приметио да су метаподаци "уско грло", док је начин складиштења решаван у ходу уз много импровизације.

Потреба за централним регистром 

Он је нагласио да мора да постоји централни регистар свега дигитализованог и да се одреде приоритети дигитализације, јер је "наше културно наслеђе на ивици нестанка".

Важно је, додао је Александар Костић, и да се идентификује културно наслеђе које није похрањено у установама, како би се сачувала вредна заостваштина попут 8.000 негатива ратног фотографа Ристе Марјановића, да се установи начин чувања старе опреме, да не би дошли у ситуацију да 600 снимљених опере у Народном позоришту не можемо да пустимо.

Костић је подвукао да је неопходна политика дугорочног стабилног финансирања дигитализације културног наслеђа, информатичка сувереност и једна институција која ће прописивати стандарде, а за све то је потребна "држава са дугорочном пројекцијом својих стратешких циљева".

Зеленовић је нагласио да дигитализација није техничко већ етичко питање поменувши, између осталог, изузетно вредне колекције листа Политика и новинске агенције Танјуг које, сматра, треба да нађу место и систему дигитализације и остану будућим поколењима.

"Наша жеља је да направимо референтну институцију за дигитализацију културног наслеђа, која ће бити и центар за обуку људи и да истраживачи размењују своје искуство са установама у свету", рекао је Зеленовић.

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 16. нов 2018, 14:46)
anonymous [нерегистровани]

Добра идеја

Добра идеја, али без великих новчаних средстава тешко изводљива. Имајући у виду да још нису дефинисани ни стандарди за дигитализацију архивске грађе, као и незаинтересованост политичара за ову тему, бојим се да ћемо мало тога успети да спасимо за будуће генерације.