Помоћ оболелима од рака да преброде неизвесност и страхове

Два пута за седам година Зорица Јовановић оперисала је карцином дојке. После шока и неверице, уследило је суочавање са реалношћу.

Уз неизвесност исхода лечења, каже, бринула је и како ће то поднети њен, тада десетогодишњи, син.

Сама није могла да превазиђе проблеме и страхове, и зато је потражила помоћ стручњака.

"После другог разговора, мени је било много, много боље. Много сам другачије гледала на све то, много више сам се опустила. Цео тај ток лечења сам много лакше прошла уз ту њихову помоћ", прича Јовановићева.

Лечимо човека, не тумор – кажу у Институту за онкологију. То значи да оболели уз истину мора да добије и подршку да преброди кризе.

"Психосоцијална подршка, терапија бола, терапија неспокоја, све почиње оног дана кад се поставља дијагноза. Дакле, од самог почетка лечења су сви укључени", наводи директор Института за онкологију Радан Џодић.

Живот оболелих од карцинома мења се из корена. Неизбежан је страх од смрти, од тога да неће завршити започете послове. Тешко подносе губитак косе, предрасуде околине.

"Научимо их како да спрече потенцијалне компликације, као губитак косе, да знају да то није за стално, да није трајно, да ће коса поново порасти, онда се они мало охрабре. Научи се како да очувају свој имунитет и уопште како да живе уз малигно обољење", наводи Светлана Берат, начелник Oдељења за образовање и рехабилитацију.

Неки помоћ потраже на крају лечења, када малигна болест није више део њихових живота.

Подршка коју је добила на самом почетку, саговорници РТС-а је била драгоцена. Данас, каже, дише пуним плућима.

"Ја сам све то оставила иза себе, о томе више не размишљам. Живим живот сасвим нормалан и опуштен и јако ми је лепо. То је једна велика прошлост за мене", каже Зорица Јовановић наглашавајући да је она победила рак.