Времеплов (15. новембар 2018)

Међународни дан затворених писаца. Међународни дан божолеа. Дарвиндан - дан када је Чарлс Дарвин објавио дело "Постанак врста". Национални празник Палестине. Дан Завода за интелектуалну својину Србије. Дан листа "Дневник".

1630. - Умро Јохан Кеплер, немачки астроном, математичар и физичар
(Веил дер штат, 27. 12. 1571 - Регензбург, 15. 11. 1630)

1787. - Умро Кристоф Вилибалд Глук, немачки композитор и диригент
(Еразбах, 02. 07. 1714 - Беч, 15. 11. 1787)

1812. - У Сент Андреји отворена Српска учитељска школа

1862. - Рођен Герхарт Хауптман, немачки књижевник, нобеловац
(Оберсалцбрун, 15. 11. 1862 - Агнетендорф, 06. 06. 1946)

1891. - Рођен Аверал Хариман, амерички политичар и дипломата
(Њујорк, 15. 11. 1891 - Њујорк, 26. 07. 1986)

1891. - Рођен Ервин Ромел, намачки фелдмаршал, познат као „Пустињска лисица"
(Швабиа, 15. 11. 1891 - Херлинген, 14. 10. 1944)

1896. - Пуштена у рад хидроцентрала на Нијагари уз примену Теслиног полифазног система

1914. - Рођен Петар Драпшин, генерал Југословенске армије, шпански борац, народни херој
(Турија, 15. 11. 1914 - Београд, 02. 11. 1945)

1916. - Умро Хенрик Сјенкијевич, пољски књижевник, нобеловац
(Вола Оркзејска, 05. 05. 1846 - Вевеј, 15. 11. 1916)

1919. - У Београду основано Удружење ликовних уметности, за председника изабран сликар Урош Предић; ово Удружење је претеча Удружења ликовних уметника Србије, основаног 4. новембра 1944. године

1920. - У Женеви почело прво редовно заседање Лиге народа

1920. - Указом Александра Карађорђевића Дунавском колу јахача „Кнез Михаило" бесплатно је уступљено државно земљиште на 75 година, за „потребе јавних коњских утакмица", данас се на том месту налази Београдски хиподром

1940. - Рођен Роберто Кавали, италијански модни креатор
(Фиренца, 15. 11. 1940)

1942. - Штампан први број листа „Слободна Војводина" - 01. 01. 1952. преименован у „Дневник"

1944. - Штампан први број листа „Борба" у ослобођеном Београду

1976. - Умро Миливоје Живановић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Пожаревац, 02. 04. 1900 - Београд, 15. 11. 1976)
Миливоје Живановић је један од највећих глумаца нашег позоришта. Каријеру је почео у путујућој позоришној дружини, да би 1923. Године, по препоруци Бранислава Нушића, постао члан Народног позоришта у Новом Саду. Играо је у Скопљу, а 1923. прелази у Београд, у Народно позориште. Наступио је у првој представи Југословенског драмског позоришта „Краљ Бетајнове" 1947. Године и на сцени овог театра остварио улоге које су му донеле највећа признања. За више од педесет година уметничког рада Живановић је тумачио карактерне, романтичне, трагичне и комичне ликове класичног и модерног домаћег и страног репертоара: Перу Сегединца Лазе Костића, Агатона у „Ожалошћеној породици", Шекспировог Отела, улоге у комадима Ибзена, Стриндберга, Толстоја... После представе „Заточеници из Алтоне", Сартр му је рекао: „Ви сте моју филозофију разумели дубље од мене самог". Своју животну улогу, Јегора Буличова Максима Горког, Живановић је први пут одиграо 1951. Године. Ту је остварио свој уметнички сан о максималној природности и непосредности глумачког израза. Приликом гостовања у Москви, 1966. Године, за свога Јегора је добио „Медаљу Станиславског", коју му је доделио Московски художествени театар, на чијим је даскама често гостовао. Живановић је био „пионир" нашег филма. Почев од „Софке" до „Лелејске горе", играо је у преко 20 филмова и више ТВ драма. Од 1999. Године у Пожаревцу се, у знак сећања на великог мајстора сцене, одржавају Глумачке свечаности „Миливоје Живановић".

1976. - Умро Жан Габен, француски филмски и позоришни глумац
(Париз,17. 05. 1904 - Неји, 15. 11. 1976)

1983. - Рођен Фернандо Вердаско, шпански тенисер
(Мадрид, 15. 11. 1983)

2007. - Умро Милун Видић, академски вајар, професор Факултета примењених уметности у Београду
(Роге, 12. 12. 1940 - Београд, 15. 11. 2007)

2008. - Умро Петар Дамјанов, новинар и публициста, уредник листова "Фронт", "Народна армија" и "Војска"
(Зрењанин, 26. 04. 1943 - Београд, 15. 11. 2008)

2008. - Умрла Јадранка Николић, модни креатор
(Шибеник, 05. 03. 1948 - Београд, 15. 11. 2008)

2009. - Умро Павле (Гојко Стојчевић), епископ пећки и митрополит београдско- карловачки, 44. патријарх Српске православне цркве
(Кућанци, 11. 09. 1914 - Београд, 15. 11. 2009)

2013. - Умро Глафкос Клеридис, кипарски политичар и државник, председник Кипра
(Никозија, 24. 04. 1919 - Никозија,15. 11. 2013)

2014. - Умро др Милан Максимовић, грађевински инжењер, професор Грађевинског
факултета у Београду, шеф Катедре за грађевинску геотехнику
(Бачка Паланка, 27. 03. 1941 - Београд, 15 .11. 2014)

2015. - Умрла Мирјана Максимовић Вукашиновић, редитељ Радио-телевизије
Србије
(Београд, 31. 07. 1955 - 15. 11. 2015)

2015. - Умро Иван Вуков, глумац и управник Народног позоришта "Стерија" у Вршцу
( 14. 07. 1924 - Вршац, 15. 11. 2015)

2016. - Умро др Живан М. Арсенић, професор Катедре за моторна возила Машинског
факултета у Београду
( 1952 - 15. 11. 2016)

2016. - Умро Радомир Јеремић Пири, спортски новинар, уредник листа "Спорт",
генерални секретар Удружења спортских новинара Југославије и Србије,
атлетски репрезентативац
(Ланиште, 01. 06. 1934 - Београд, 15. 11. 2016)

2017. - Умро др Дејан Полети, технолог, професор Технолошко-металуршког
факултета у Београду, oснивач и потпредседник Српског кристалографског
друштва
(Београд, 30. 07. 1952 - 15. 11. 2017)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво