Искуства Јужне Кореје из процеса дигитализације

Представник корејске амбасаде Хјун Су Јун подсећа да су ове године инвестиције из Кореје у Србију удовстручене као и да су нове инвестиције у различитим фазама пројеката.

"Ми мислимо да е-управа и паметни градови могу бити нове инвестиције и које ће допринети вашем развију. Прошле године смо славили у Кореји две деценије е-управе. Наши напори су се исплатили и ми ћемо е-управа извести у 70 земаља", каже Јун.

Наводи да паметни градови решавају проблеме попут застоја у саобраћају или загађења.

"То је био главни мотив да развијамо паметне градове и једна од првих земаља које су почеле са тим. То је један од наших приоритета," објашњава Јун.

Развој е-управе и е-пословања је и један од приоритета НАЛЕД-а, рекао је председник Савеза за е-управу те организације Жељко Томић.

"Како је дигитализација кључ успеха у будућности, драго нам је да имамо прилику да о најбољим праксама и решењима разговарамо са иниваторима из Кореје, земље која је на листи УН трећа у развоју е-управе и глобални лидер по укључености грађана у коришћењу е-услуга", каже Томић.

Подсећа да Кореја заузима пето место на доинг бизнис листи захваљујући томе што је дигиталозовала бројне процедуре па је форум уједно прилика да чујемо искуства и на том плану. Посебну пажњу, каже, требало би да посветимо паметним градовима.

Искуства европских градова 

"Улагања градова у паметне технологије ће премашити 100 милијарди долара годишње. Неопходно је и да наше локалне самоуправе прате трендове јер су уштеде далеко веће од инвестиција," каже Томић.

Примера ради, аутоматизованим системом прикупљања отпада Хелсинки је смањио коришћење ђубретарских камиона за 90 одсто. Барселона развија систем јавне расвете која се укључује сама по потреби. А Кореја улазе 40 милијарди долара у изградњу Сонгдоа, паметног града будућности.

Развој е-управе је један од приоритета Владе, рекао је државни секретар у министарству државне управе и локалне самоуправе Бојан Стевић.

"За почетак ћемо покушати да у неколико јединица локалне самоуправе као пилот пројекат бројне шалтере сведемо на четири.Требаће времена да то заживи и да се и та четири шалтера сведу на један. Требаће нам подаци  МУП-а и ту ће бити потешкоћа али не сумњам да ћемо уз подршку ресорног министра успети то да решимо," објашњава Стевић.

Приоритет дигитализација и реформа јавне управе  

Директора Владине канцеларије за е-управу Михаило Јовановић појашњава да је дигитализација као приоритет пре свега реформа јавне управе, односно свима доступна е-управа.

"У последњих годину дана направљени су помаци у доношењу закона који су база е-управе. Упоредо са регулативи Канцеларија је морала да прави брже резултате и зато је суштина стварање пута којим размењујемо податке између институција," објашњава Јовановић.

Поред постојећих услуга у плану је покретање услуге Спремамо се е-инспектор где ће бити увезане све инспекције. По тој магистрали, каже, већ путују подаци правосудних органа, функционише и е-катастар.

"То је први стуб дигитализације - јавна управа. Други стуб је реформа просвете. Трећи је ит друштво, у чему напредујемо. Извоз у ит сектору био је 900 милиона евра, а сада ће премашити 1.2 милијарде евра. Четврти стуб је ит инфраструктура", 

Она се, каже, односи на изградњу технолоских паркова, факултета, потом броадбанд инфраструктуре која ће омогућити дигиталну наставу. Стратешки пројекат на том пољу је, наводи, изградња дата центра у Крагујевцу.