Подстицаји за гајење буше – јединственог балканског говечета

Интензивна производња и гајење високопродуктивних раса крава одавно је са нашег подручја потиснула бушу – аутохтоно балканско говече. Некада гајено у готово целој земљи, а сада је број сведен на око хиљаду приплодних грла. Да би спречила њихово нестајање, држава их третира као генетско наслеђе и подстиче произвођаче да гаје буше. Љубав према тој специфичној раси определила је једну породицу код Крагујевца да им се посвети.

Прва је са Старе планине у Шумадију дошла Сивка. Данас на имању Мијановића у Горњој Сабати има 15 грла буша: метохијског, босанског, црногорског и тиграстог соја. Отпорност, издржљивост и скромни захтеви држања, каратеристике су те аутохтоне расе говеда.

"Највише саме себе чувају, и мене слушају нормално. Иначе су лаке за одржавање, врло им мало треба за храну". истиче Видак Мијановић из Горње Сабанте.

Иако су, генетски прилагођене за држање у планинском поднебљу, ретко се виђају на пашњацима. Узгој те угрожене расе држава субвенцинише са 30.000 за грла старија од две године. За јунад се добија 18, а за телад 12.000 динара.

"Планира се проширење стада. Што се тиче исплативости, може се рећи да је на некој нули, ту мора да постоји и мало љубави, мало држава помогне и то што оне дају", наводи Велимир Мијановић.

Краве се гаје по принципима органске производње и дају квалитно месо и млеко. У просеку седам литара, са чак шест одсто млечне масти.

"Шта више, не може сир да стигне да преври, колико га траже. Сир је изузетно квалитетан, укусан, из каце је наравно непревазиђен", поручује Рада Мијановић.

Гајењем буша, Мијановићи доприносе и очувању генетских ресурса државе. Жеља им је да се, поред њихове за сада једине фарме, у Шумадији оснују нове, што би, верују, имало велики значај за оживљавање руралних подручја.

број коментара 0 пошаљи коментар