Весић: Изменама закона о озакоњењу најзаштићенији грађани

"Овај закон је омогућио да грађани могу да имају сами увид у сателитски снимак, постојаће јединствени регистар свих незаконито изграђених објеката, тако да су овим изменама закона највише заштићени грађани", рекао је Весић гостујући на РТС-у.

Према његовим речима, тај нови документ пружа много боља средства за борбу против бесправне градње која је, како је казао, сада стала.

"Ми нећемо дозволити да неко гради без дозволе јер кад него гради без дозволе онда не плаћа никакве обавезе нашој држави, а ми од тих допринос који они не плаћају градимо путеве, школе, болнице", рекао је он.

Весић је истакао да је процес озакоњења врло једноставан и позвао грађане који имају некретнине које нису озакоњене, а које су грађене пре 2015. године, да се озаконе истакавши да оне некретнике које су грађене после ступања на снагу закона, у новембру 2015. године, не могу да се озаконе.

Циљ је, како је казао, увођење објеката у легалне токове, како би грађани нормално плаћали порез, могли са својим објектима да одузму хипотеку, да узму кредит да их нормално продају, купе.

"Држава је овим законом заиста уз минималну документацију омогућила грађанима да се лако озаконе. Рок за озакоњење је пет година. Сви који живе у нелегалним објектима треба да искористе ову прилику, а преко 99 одсто њих могу да се озаконе јер су изграђени пре 2015. године", нагласио је Весић.

Он је казао да ће Град Београд изменама статута града које се, према његовим речима, очекују до краја године, вратити легализацију на градске опшине до 300 метара квадратних, на приградске које су сада 800 даћемо преко осамсто квадрата, како би омогућилио грађанима да своје потребе реализују у општинама. Тражићемо да општина да се део озакоњења обављају у њима да би се скратило време трајања овог процеса.

Весић је такође најавио да ће одлуком градске скупштине, од следеће године седам градских предузећа имати вртић.

То ће бити градска предузећа "Градска чистоћа", "Зеленило", "Београдске електране", ГСП, "Београд пут", "Београдски водовод и канализација" и "Паркинг сервис".

На питање када ће се то проширити на остала проедузећа, Весић је казао да ће прво морати да се разговара са министарством просвете и да се утврди да ли је могућа измена закона којом би сва предузећа која имају преко 1.000 запослених имала такву обавезу.

Он је нагласио да тренутно има око 3.500 деце на листи чекања, у односу на 10.000 колико их је било пре годину дана и додао да се следеће године, независно од ових седам, бити изграђено девет монтажних вртића у којима ће бити скоро 2.000 деце.

Весић је такође говорио о увођењу трамвајске линије број један која ће саобраћати од трга Славије до Калемегдана, а која може да се очекује 2021. године.

"Та линија ће значити да смо се определили да имамо еколошку хијерархију у саобраћају. То значи да за нас пешаци, бициклисти и електрична возила међу којима су елекстрични трамваји и аутобуси, имају приоритет над путничким возилима.У тренутку када је Београд створио линију број један, 1892. године, такву линију су имали само Њујорк, Париз, Лондон и Берлин", рекао је Весић.

Говорећи о радовима у граду, он је истакао да ће до четвртка бити завршена археолошка истраживања на Тргу Републике, а да ће они саопштити шта су нашли односно да ли су нашли Стамбол капију или остатке Витенбершке капије.