Београђани прогласили Европску републику у "Битеф театру"

"Бургтеатар" и "Фолкстеатар" у Бечу, "Шаушпилхаус" и "Талија театар" у Хамбургу, "НТ Гент" у Белгији, "Штадшоубург" у Амстердаму – само су нека од водећих европских позоришта испред којих је одржан "Европски пројекат Балкон".

Подршку то инцијативи дали неки од највећих уметника и интелектуалаца, попут Мила Рауа, Елфриде Јелинек, Дубравке Угрешић, Антонија Негрија.

Догађај у Београду започео је обраћањем уметничког директора "Битефа" Ивана Меденице окупљенима.

"Ми смо се овде окупили да размотримо неке другачије могућности за организацију Европе. Битеф је почаствован што је као једина установа културе из регије добио позив да учествује у оваквом догађају", рекао је Меденица.

Према његовим речима, организаторима догађаја у Београду остављено је на вољу како ће изгледати проглашавање Европске републике у нашем главном граду.

"Одлучили смо се за деконструкцију, јер смо само 'једном ногом' у Европи. Географски смо ми свакако део Европе, али Србија још увек није део Европске уније. То ми не видимо као позицију маргине и позицију која нас фрустрира, већ позицију која даје извесну дистанцу и као таква је много боља за сагледавање стварних изазова и нуђење решења", истакао је Меденица.

Десети новембар изабран је за проглашавање Републике, јер данас сви славе век од краја Првог светаког рата. 

"На сутрашњи датум 11. новембра пре сто година погинуо је последњи војник у Првом светском рату", истакао је Меденица.

Манифестом прогласили Европску Републику 

Уместо игре, песме, сађења цвећа, цртања "чича Глиша" и осталих активности, организатори одлучили за пленум у којем ће сви окупљени имати право да изнесу своје мишљење о Манифесту којим се проглашава Европска Република.

Манифестом се проглашава преузимање будућности Европе у своје руке сто година након завршетка Првог светског рата који је уназадио европску цивилизацију деценијама.

Наводи се да је дошло време да се обећања о јединству Европе преточе у стварност и да се сви присете идеја које стоје иза пројекта европске интеграције.

"Проглашавамо да је свако ко се тренутно налази у Европи становник Европске Републике. Ми схватамо и прихватамо нашу одговорност за заједничке тековине Универзалне декларације о људским правима и залажемо се да она коначно постане стварност", наводи се у Манифесту и додаје се да "свако ко жели може бити Европљанин" и да је "Европска Република први корак на путу према глобалној демократији".

Истиче се да је Европа сачињена од држава-нација пропала и да је визија европске интеграције издата.

"Без политичке основе, јединствено тржиште и евро су постали плен неолибералне агенде која је у супротности са циљевима друштвене правде", поручује Манифест, који се заузима за заједничко тржиште и заједничка валуту унутар заједничке европске демократије.

У Манифесту пише да Европа значи уједињење људи, а не интеграцију држава и да суверенитет држава треба да замени суверенитет становника. Конститутивни елементи Европске Републике су европски градови и регије.

Наглашава се да је "дошло време да се културна разноликост Европе изрази унутар оквира политичког јединства", пише у Манифесту.

Панел о будућности европске демократије

Сви окупљени испред "Битеф театра" учествовали у панел дискусији о будућности европске демократије, а њоме су модерирали хрватски писац Игор Штикс и Ирена Ристић са Факултета драмских уметности.

Учесници у панел дискусији су пристали на заједнички Манифест, али су предложили и значајне измене.

Ове измене су за циљ имале указивање на важност равномерног развоја свих делова Европе, независно од тога да ли се налазе унутар или изван ЕУ. 

Један од амандмана се односио на потребу да се укаже на то да Манифест признаје "експлоататорску традицију Европљана у односу на друге континенте, али са жељом да се оваква формулација прошири на традицију експлоатације унутар самог европског континента".

Са друге стране, учесници пленума су указали и на то да у европској традицији постоје и позитивни примери равноправне сарадње са другим културама, као што је била она у оквиру Покрета несврстаних земаља.

Други амандмани су се односили на потребу да на Манифест утиче и перспектива европских земаља које нису чланице ЕУ.

Такође, учесници пленума су изразили став да нова Европска Република треба да предузме кораке ка организовању грађана у локалне заједнице, у којој би основна јединица организације биле општине, а не градови и региони.

Предлог измењеног Манифеста који садржи и начелне смернице у вези са конституисањем нових институција Републике, упућен је партнерима широм Европе.

Након дебате настављено је дружење и разговор у неформалној атмосфери.

У проглашењу Европске Републике су учествовали бројни заинтересовани грађани, новинари, јавне личности и интелектуалци као што су Милена Драгићевић Шешић, Ивана Вујић, Јелена Богавац, Филип Вујошевић, Дијана Милошевић, Љубица Ристић Бељански, Нела Антоновић и многи други.