Одељења САНУ треба да се изјасне о Костићевој оставци

Сва одељења Српске академије наука и уметности добила су понуђену оставку председника те институције Владимире Костића и сада следи изјашњавање о томе.

Председник САНУ Владимир Костић и званично је понудио своју оставку свим одељењима Академије. Његов потез епилог је Изборне Скупштине, јер није задовољан чинејницом да је Академија добила веома мали број нових чланова.

О овој теми се током дана није чуло много нових детаља, осим понеког става на маргинама Међународног скупа посвећеног људским правима који је данас био главни догађај у згради српске Академије.

Док о понуђеној оставци председник Академије Владимир Костић не жели да прича, академик Тибор Варади потврђује да би и он био срећнији да је на јучерашњој скупштини изабрано више чланова и најављује да ће се Одељење друствених наука о понуђеној оставци изјаснити 19. новембра.

"Ја се искрено надам да ће оставка бити повучена, сматрам да је Костић дао велики допринос развоју Академије", каже Варади.

"Није Академија њен председник", каже у пролазу сам председник Костић, одбијајући да од своје оставке прави сензацију.

Проследио је своје писмо одељењима и уз осмех ради свој посао - за њега је данас најважније отварање Скупа посвећеног 70.-огодишњици усвањања Универзалне декларације о људским правима.

"Концепт људских права родио се под сенком страшног сукоба, борбе добра и зла који је поништавао смисао и достојанство нашег постојања. Чини ми се да је од првог момента концепт људских права постао нека врста тесне ципеле за све који су хтели да је навуку", наглашава Костић.

Председник Организационог комитета, стручњак за међународно право Тибор Варади, поставио је занимљиву дилему: да ли је баш свака борба за људска права корак у правцу одбране тих права - као пример навео је бомбардовање Телевизије Београд 1999.

"Многи посматрачи оценили су да је у Милошевићево време Телевизија Београд била инструмент пропаганде и тиме негирала слободу медија. Ја се лично слажем с тим, али шта је била међународна реакција? Зграда је била бомбардована и више од десет људи је изгубило живот. Да ли је то био корак напред ка заштити и охрабривању слободе медија?", поставља питање Варади.

У уводу конференције емитовано је видео обраћање професора Бена Ференца, једног од тужилаца на суђењу нацистима у Нирнбергу. У 98. години и даље активан борац за људска права, указује да живимо у опасном свету у коме се ирационално много улаже у припреме за рат а мизерно мало у борбу против сиромаштва и заштиту људских права.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
16° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се