Ванредно заседање Сабора СПЦ

Сабор је почео светом архијерејском литургијом и чином призива Светог духа у Патријаршијској капели, а после тога у Патријаршијском двору уследио је радни део и у току је утврђивање дневног реда.

Дневни ред се утвруђује, иако је ванредно заседање најављено још пролетос са унапред заказаном темом црквене наставе.

Очекује се да би Сабор могао да потраје неколико дана.

Архијереји су се на ванредном заседању Сабора СПЦ, у патријаршији, окупили први пут након осам година. Сабору председава први међу једнакима, патријарх Иринеј.

Литургију пред почетак радног дела Сабора служио је епископ шумадијски Јован уз саслужење епископа источноамеричког Иринеја и славонског Јована, као и протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, директора Патријаршијске управне канцеларије, јереја Ивана Штрбачког и протођакона Стевана Рапајића.

Судећи према актуелном тренутку, на столу ће се наћи питање Косова и Метохије и новонастала ситуација након што је Васељенска патријаршија признала аутокефалност украјинској цркви, као и најављена црквена настава.

Очекује се да ће, међутим, један број владика, пре свега блиских митрополиту Амфилохију и епископу рашко-призренском Теодосију инсистирати да се и питање Косова и Метохије и даље судбине српске јужне покрајине, нађе на на дневнм реду ове ванредне седнице.

Реч је о владикама које, наиме, сматрају да без обзира на то што је Сабор СПЦ после пролећног заседања почетком маја ове године саопштио коначан став да је против поделе КиМ и признања једнострано проглашене косовске независности, ствари иду у супротном правцу и да је потребно да црква јаче подигне свој глас против признања.

Истовремено, тврди Танјугов извор, већи је број владика, међу којима је и Иринеј бачки, који сматрају да је црква већ саопштила свој став и да нема разлога поново ту тему стављати на дневни ред.

Косово и Метохија ипак на дневном реду?

Извор Танјуг, међутим, сматра да те владике, иако су у већини, неће бити претерано тврде, па да ће се тема КиМ ипак наћи на дневном реду, јер би, свесни су, било непримерено не прихватити тако важну тему и расправу каква је решавање будућности КиМ.

Из СПЦ пролетос поручено: "Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити."

Иако је овај став Цркве схваћен као супротан оном за који се залаже државни врх, један део архијереја сматра да не треба ићи сувише оштро у супротстављање ставова са државом, а и сам патријарх Иринеј је у више наврата похвалио залагање председника Србије Александра Вучића за то што се "бори да сачува Косово и Метохију".

"И сада мислим да се председник Вучић лаловски бори за КиМ, и то под невиђено неравноправним условима, алиида вековни векови непроменљиви став Цркве свог народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање И отежавње ионако претешке ситуације", рекао је патријарх средином средином октобра.

Као друга важна тему данашњег заседања намеће се и ситуација која се тиче односа Руске православне цркве и Васељенске патријаршије, након што је у Цариграду одлучено да украјинска црква, која се у делу православља сматра расколничком, добије аутокефалност.

Дефинисање ставова о одвајању украјинске цркве

Очекује се да ће епископи СПЦ, после подробног информисања на ту тему, установити ставове српске цркве која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља.

Ту не треба очекивати никаква изненађења. Наиме, епископи ће сигурно потврдити став СПЦ која је била и остала против раскола и свега онога што нарушава саборност и древне каноне православља, и вероватно послати поруку да залажу за јединство православне цркве и позивају на помирење Московске и васељенске патријаршије, са којима гаје добре односе.

За СПЦ је ово питање веома важно јер би пример давања аутокефалности украјинској цркви могао отворити Пандорину кутију и ојачати сличне жеље у Црној Гори и Македонији.

Патријарх српски Иринеј још почетком септембра у писму Васељенском патријарху указао да би увођење принципа давања аутокефалности новонасталим државама, односно нацијама, представљало опасност по јединство православља у свету.