Војне вежбе или ратне игре

У дворишту војног комплекса на Бањици у Београду, војници из целог света се одмарају. Они у српским униформама уче колегу из Колумбије како се каже "пуњена пљескавица". Врата иза њих крију – Астеру.

Астера је велика област која се опоравља од управо завршеног грађанског рата. У току је талачка криза.

Припадници паравојних трупа вршљају по деловима територије. Силоване жене траже помоћ.

У једној просторији смештени су официри који глуме државне непријатеље и смишљају проблеме.

У другој, они који решавају кризне ситуације и покушавају да обезбеде миран живот у Астери.  

Све недаће које су погодиле војску Астере заиста су се дешавале у послератним друштвима. Војници покушавају да по НАТО стандардима пронађу најефикаснији начин решавања тих криза.

У војној вежби "Регекс 18" учествовало је 15 држава. Званични језик био је енглески, а учествовале су и цивилне организације као што су Комесаријат за избеглице, Црвени крст, новинари, Уницеф.

Поручник фрегате Бобан Марјановић каже да му је најкориснији део вежбе био рад са цивилним организацијама.

"Најзанимљивије је било обезбедити колону избеглица. Спровести их до кампова и решавати различите проблеме којих је у оваквим ситуацијама много, а тичу се цивилно-војних односа", каже Марјановић.

"Ми војници смо научили строго војнички да размишљамо, али данас у било ком тренутку ви морате да сарађујете са представницима НВО и ово нам је веома корисно", слаже се и Звонко Мајсторски, пуковник из Македоније.

Капетан бојног брода Љубиша Марковић каже да је предност симулација то што вежбе могу да се понављају бесконачно много пута без последица.  

"Наша команда може да донесе погрешну одлуку, коју ћемо након анализе активности исправити и следећи пут кад будемо радили нећемо поновити грешку. Било би погубно када бисмо такву грешку направили у стварној ситуацији и изгубили људство или технику", објашњава Марковић.

Пре месец дана, припадници РВиПВО Србије и припадници ваздушно-космичких снага Руске Федерације одржали су четврту вежбу заредом под именом БАРС 2018.  

Потпуковник Милован Ђорђевић, пилот на авиону "миг 29", каже да су им ове вежбе веома корисне.

"Део наших пилота је те задатке извршавао и раније, а онда се догодила 1999. година, када смо били десетковани са техником, па проблем са ресурсима... Сад су дошли авиони, имамо технику и могућност да поново обновимо искуства", каже Ђорђевић.

Руски пилоти који вежбају са српским имају и до 200 сати годишње налета, што је импозантно. 

"Стварно је битно да сазнамо како они неке елементе раде. Шта су променили у приступу летачкој обуци, како извршавају неке задатке за које ми нисмо одржавали тренажу, односно нисмо их изводили у последњих 20 година", каже Ђорђевић.

Пилоти су увежбавали трагање и спасавање, контролу и заштиту ваздушног простора, транспорта, десанта, евакуације повређених.

Капетан Ненад Јањичић, пилот на Ми-17, објашњава да су летели у мешовитим посадама и извршавали сложене задатке трагања и спасавања хеликоптером дању и ноћу и са смањеном видљивошћу.

"Њихов налет је огроман и имају борбена искуства у актуелним дешавањима у свету, укључујући и Сирију. Пренели су нам део искустава и видели смо неке измене које су Руси временом унели у своје оперативне процедуре и употребу хеликоптера", каже капетан Ненад Јањичић, пилот хеликоптера Ми-17.

Јањичић, међутим, напомиње и да су пилоти из Србије учествовали у ратовима на територији СФРЈ и да су могли да пренесу Русима решавања неких ситуација.

Размена ратних искустава драгоцена је да би се могућност грешке свела на минимум у случају праве опасности.    

Вежбе са припадницима НАТО-а и Русије одржавају се током целе године.

Два су критеријума по којима се одлучује у којим ће вежбама Војска Србије учествовати: практична корист и развијање војне сарадње са неком државом. Ово друго је политичка одлука. 

"Наравно да се води рачуна о томе с ким и колико вежбамо. Министарство одбране решава са којом земљом ћемо имати војну сарадњу, а са којом не и онда у складу са тим бирамо партнерске земље", каже Љубиша Марковић.  

Ратне игре 

Тако се на пример води рачуна и о томе у којем својству ће на неким међународним вежбама учествовати представници Војске Србије.

На вежбама НАТО-а под називом Спој трозупца, које сe одржавају на границама са Русијом, Србија учествује само као посматрач.

У Норвешкој су "плави" позитивна страна, а "црвени" противници, примећује војни аналитичар Александар Радић.

"То је приказ моћи НАТО и партнерских земаља са поруком Русима да се одржала солидарност узајамне одбране чланица савеза и партнерских земаља", каже Радић.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу упозорио је да би Москва могла да буде присиљена да одговори на повећану активност НАТО-а у близини руских граница. 

Русија је седмог дана одржавања тих вежби послала два руска стратешка бомбардера Ту-160 у "редован лет" изнад неутралних вода Баренцовог и Норвешког мора. 

С друге стране, недавно је Русија одржала своју највећу војну вежбу после Другог светског рата – Восток 2018. У њој су учествовале и Кина и Монголија. 

Према званичним руским подацима, учествовало је око 297.000 људи, а преплетени су политички и стручни мотиви, сматра Радић.

"Кремљ је послао поруку да заједно са Кином има потенцијала за рат великих размера, а главнокомандујући оружаних снага имали су прилику да провере реорганизовану и модернизовану војску, премештај дела снага на великим удаљеностима и садејство на Источном бојишту", тврди Радић.

Сматра да су се на међународну сцену вратили симболи Хладног рата – маневри великих размера. 

"Приказ моћи је јасна политичка порука на светској позорници на којој су увек тенкови и ратни бродови били јачи аргумент од међународног права и жеље да се верује у разум. За генерале, маневри су прилика да увиде које су слабе тачке у људима, организацији и техници", нагласио је војни аналитичар.

У свим тим ратним играма Србија покушава да одржи политику војне неутралности и да се не замери ниједној страни. Међутим, онима који се на вежбама усавршавају потпуно је свеједно са којом ће државом вежбати.

"Вежбали смо са Тусрском, Румунијом, Бугарском... Свака вежба доноси ново искуство, знање и било да је са НАТО земљама или са Русима, она је корисна", каже Јањичић. 

"У БАРС-у 2018, када изађе пилот, био он из Србије или Русије, он је мокар, ознојен. Његова комплетна униформа је мокра, али они су загрљени и на њиховим лицима ви видите осмех", каже Марјановић.

"Век победника 1918–2018", вежба Војске Србије која почиње 8. новембра, одржава се на десет локација, а биће потрошено више од 100 тона убојних средстава.

На рекама, у ваздуху и на војним полигонима, у вежби учествује 8.000 војника и 538 сложених борбених система копнене војске и ратног ваздухопловства и противваздушне одбране.

Радић подсећа да је ЈНА организовала велике манвере: 1953. године са око 50.000 људи, 1971. године са 40.000 људи, а да је прва већа провера готовости снага у Војсци Србије са око 6.000 људи спроведена 2016. под називом "Морава 2016".

"Она може да се сматра за домаћу варијанту маневра као што је 'Исток 2018', јер су у оквиру једне активности обухваћене различите тактичке вежбе јединица на читавом простору земље.

Најављена вежба Војске Србије биће јасна порука да се ради на јачању готовости за сваки случај", каже Радић.