Борба против сиромаштва, Србија још чека социјалне карте

Већ четири године у Србији се говори о социјалним картама. За две године се очекује да без гомиле папира и чекања пред шалтерима социјална помоћ стигне у праве руке. Али прва фаза – обједињавање свих података којима располаже Министарство за рад – биће готова до половине 2019, најављује ресорни министар.

"Када будемо све то увели, грађани ће добијати помоћ по аутоматизму, исто тако и губити ако се стекну услови да они више немају право на то", истакао је министар Зоран Ђорђевић.

Статистика показује да око 600.000 људи користи неку врсту социјалне помоћи, а циљ државе је да помоћ добију све осетљиве категорије без обзира на то да ли крајњи корисници знају да на њу имају право или не. И то ће бити могуће уз Закон о социјалним картама.

"Да ли ће неком бити мања или већа социјална помоћ, да ли ће неко добијати неке помоћи које долазе из неких других закона, затим да видимо да ли постоји злоупотреба, све што је сада тешко доказиво. Ми сада зато што је административно тешко не можемо да извршимо контролу, па нам се дешавају пропусти да они којима не треба социјална помоћ – ту помоћ добијају", објашњава Ђорђевић.

За једанаест година стопа сиромаштва смањена је за десет година са 8,8 одсто на 7,2 одсто. А циљ у Агенди 2030. је, каже министарка задужена за демографију Славица Ђукић Дејановић, да се преполови број сиромашних. У најтежем положају су старије жене и оне на селу.

"На то нам указује податак да готово трећина жена старијих од 65 година и навише нема два пара обуће. Чињеницу да жене на селу представљају једну од најрањивијих група имали смо у виду у промени Закона о финансијској подршци породици", указала је министарка Ђукић Дејановић.

Прописом су први пут добиле право на породиљско, мада на њега чекају шест месеци дуже од осталих. Број сиромашних је смањен, примећују и у Светској банци.

"Добра вест је да је привредни раст настављен. Према нашим проценама треба да достигне 3,5 одсто ове године. Дакле, прогнозе су све оптимистичније. То је последица бума у првих шест месеци са економским растом од 4,9 одсто. Тржиште рада је забележило велико побољшање, будући да је у првој половини године један одсто више грађана добио посао", навео је шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва.

Ниједна одговорна власт не жели да се њени грађани суочавају са егзистенцијалним проблемима, кажу у Влади и додају да све што се ради од евроинтеграција, подстицања привреде, реформи државне управе, прављења регистара становништва, има за циљ обезбеђивање истих услова за све и спровођење нулте толеранције према злоупотребама.