"Добар тренд код смањења стопе сиромаштва"

Другог дана 18. Економског самита Србије, у оквиру панела о борби против сиромаштва и неједнакости, министарка је истакла да ће влада остати посвећена даљем раду на смањењу сиромаштва и на унапређењу положаја свих грађана кроз стварање друштва једнаких могућности.

"До краја 2030, у оквиру Агенде 2030, циљ је да најмање за половину смањимо број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било којем облику сиромаштва. У свету се мора искоренити екстремно сиромаштво људи који живе са мање од 1,25 долара на дан", подсетила је Ђукић Дејановићева.

Како је истакла, становништво представља значајан фактор развоја сваке земље и значајан развојни фактор који највише доприноси економској ефикасности.

"Без становништва нема ни могућности за економски раст и развој, а Влада је показала одговорност и бригу за будућност нашег становништва, између осталог и формирањем Кабинета за демографију и популациону политику 2016. године", рекла је Ђукић Дејановићева.

У последње две године, Кабинет је преко 630 милиона динара уложио у 76 јединица локалне самоуправе, у циљу подстицања рађања и стварања позитивних услова за живот родитеља са децом.

"Уложили смо у реконструкцију, адаптацију, изградњу нових вртића, опремање здравствених установа, у оснаживање савета за труднице, за саветовалишта за младе. Донели смо и нову сратегију за подстицање рађања која даје правни оквир за реализацију пронаталитетних мера", изјавила је министарка.

Познато је, како је истакла, да су три кључна социјална проблема: сиромаштво, незапосленост и социјална искљученост свеприсутни, сложени, глобални и видљиви проблеми у свим држава света.

"Сиромаштво се лоше одражава на све друштвене сфере и представља препреку ка достизању вишег стандарда", рекла је Ђукић Дејановићева.

Према њеним речима, сиромаштво не би требало схватити као недостатак материјалних ресусрса, већ као социјалну искљученост, односно процес у којем појединци остају потиснути из социјалног система.

Ђорђевић: Нулта толеранција према сиромаштву

Министар за рад Зоран Ђорђевић рекао је на Економском самиту да је циљ увођења електронске управе, централног регистра становништва и електронског система социјалних карата стварање снажног механизма за спровођење владине политике нулте толеранције према злоупотребама.

Такође, додаје, циљ је и да осетљиве категорије добију законску помоћ без обзира да ли крајњи корисници знају да на њу имају право или не.

Истакао је да Србија данас има нову политичку, економску и социјалну димензију развоја.

"И поред изузетних резултата које је Србија постигла, следе даље реформе, пошто још нису до краја спроведене суштинске реформе, као што је стурктурна реформа јавних предузећа и преиспитивање стварне потребе постојања великог броја државних агенција и институција уведених током претходног режима", указао је Ђорђевић говорећи на панелу о "Борби против сиромаштва и неједнакости".

Почетком 21. века политика у којој су се одвијали реформски процеси довела је, каже министар, до уништвања привреде, рекордне стопе незапослености, раста сиромаштва, криминала, корупције, неуспешне приватизације.

Истиче да и поред таквог стања, Србија данас има рекордан пад незапослености, који износи испод 12 одсто, а тај проценат, каже министар, наставља да пада.

"Равноправност и једнаки услови кључни су за напредак друштва", оценио је Ђорђевић и додао да је циљ владе нулта толеранција према сиромаштву и сваке врсте неједнакости.

Данас је Србија, истиче он, боље место за живот и инвестирање, а томе је допринела, наводи, боља наплата пореза, штедња, фискална дисциплина, стварање повољних услова за инвеститоре, отварање нових радних места, пад незапослености, давање концесија путем јавно-приватног партнерства.

Будућност је, истиче Ђорђевић, у едукацији нових знања, јер је, подвлачи, образована радна снага најважнији привредни ресурст, те ће држава још више улагати у иновативно предузетништво, а од великих компанија тражити више помоћи за друштво.

"Ниједна одговорна власт не жели да се њени грађани суочавају са егзистенционалним проблемима", подвукао је Ђорђевић.

И поред тога што се, додаје министар, многи проблем још увек решавају, економска привреда се коначно мења у корист Србије, а то доказује, каже, спољнотрговински биланс Србије који са већином земаља бележи суфицит, док је од 2006. до 2015. бележио дефицит.

Закључује да развијена Србија не треба да буде на приватизацији, већ на управљачком менаџменту који ће привреду водити у корист предузећа, запослених, њихових власника, државе, грађана и целог друштва, али и на приливима страног капитала и јачања међународне позиције националне економије.

На дводневном Економском самиту Србије учествују министри, високи европски званичници, представници привреде и јавне управе.

Организатор самита је ТГИ Груп Интернешенел, а медијски партнер самита је новинска агенција Танјуг.