Аутобуске станице наплаћују станичне услуге на основу неуставних одредби?

Оно што на једној аутобуској станици превозника кошта 200 динара, на другој је 800. Цене би требало да зависе и од категорије станице, али у пракси неке које су лошије категорије, скупље су од оних бољих. Друге опет, из исте категорије исту услугу - коришћење перона, информисање о поласцима и доласцима, ценама превоза, углавном наплаћују различито, поједине драстично – и четири пута више.

Цене станичних услуга често су неоправдано високе, наводе у Комисији за заштиту конкуренције. Истичу – оне углавном немају конкуренцију у месту пословања и зато је могућа злоупотреба доминантног положаја.

Чедомир Радојчић из Комисије за заштиту конкуренције наводи да једна те иста аутоуска станица, односно управљач својом пословном одлуком и ценовницима које је утврдио наплаћује различиту цену за исту услугу различитим корисницима.

"Примера ради, путници који купе возну карту у туристичкој агенцији плаћају станичну услугу више него они који купе возну карту на самој станици", наводи Радојчић.

"Када су превозници у питању – ако је управљач аутобуске станице истовремено и аутобуски превозник он себи као аутобуском превознику наплаћује нижи износ за услугу пријема и отпреме аутобуса него што то ради другима", указује Радојчић.

Због управљача аутобуским станицама који повређују конкуренцију, неки превозници укидају одређене поласке или повећавају цену превоза путника на линијама које саобраћају кроз те станице. Други се жале на цене станичних услуга, а има и оних који се сналазе.

Неки превозници примају путнике ван предвиђеног, ограђеног дела.

Различите цене перонских карата за путнике и оне који их прате

Проблем је и што неке станице перонску карту, односно жетон, грађанима наплаћују различито, у зависности од тога да ли путују или прате оног ко путује. У Комисији за заштиту конкуренције кажу да је то својевремено радила Београдска аутобуска станица. Напомињу да Закон о превозу путника у друмском саобраћају не познаје појам перонске карте.

Чедомир Радојчић каже да је за Комисију мистерија шта је то перонска карта и како се то наплаћује. "Где је основни резон за наплату перонске карте ако се све услуге које путник или као неко се појављује у пратњи путника плаћа", додаје Радојчић.

Према његовим речима, оно што је сигурно је да ће перонска карта, ако опстане, морати да кошта једнако и за онога ко прати и за онога ко путује.

Управљачи аутобуским станицама могу слободно да формирају ценовнике станичних услуга, јер не постоји пропис о начину утврђивања највише цене станичне услуге. Влада је требало да га донесе фебруара прошле године. У ресорном министарству кажу да раде на Уредби.

"Ради се о комплексном материјалу јер пре свега подразумева усаглашавање и израду неких аката које треба да донесе и Привредна комора Србије", каже помоћник министра за друмски саобраћај Саша Стојановић, додајући да очекује да тај посао буде готов до краја месеца.

Стојановић наводи да није реално да Уредба почне да се примењује пре Нове године.

Док надлежни не ураде свој део посла, они који управљају аутобуским станицама цене, како РТС сазнаје, одређују по одредбама акта Привредне коморе Србије, упркос томе што те одредбе више не важе, јер их је 2012. Уставни суд прогласио незаконитим и неуставним.