Опроштај од Милене Дравић

На истој сцени где је Милени Дравић у децембру уручена награда "Добричин прстен" данас је одржана комеморација на којој су о њеном изузетном опусу, необичној харизми, великој доброти и таленту, аутентичности и лепоти говорили њени пријатељи и колеге.

Глумица Јелисавета Сека Саблић је истакла да је Милена Дравић била неодољива у комедији и моћна у драми, добра, искрена, драга, лепа и храбра до последњег дана.

"Остаје да се поносимо што је била наша и што ју је публика обожавала од првог дана и сигурна сам да њена душа иде ка неком свитању", рекла је Саблићева.

Филмски посленик Радослав Зеленовић нагласио је да уметнички опус Милене Дравић представља историју српске кинематографије и кинематографије бивше Југославије, упечатљив документ једног времена.

"Сваком својом улогом, од филмова 'црног таласа', преко ратних спектакала, до комедија и драма, доносила је нешто своје, непоновљиво, уз подједнако признање колега и критике и обожавање публике. Показала је и доказала нешто што је готово немогуће – да се увек може бити најбољи и узор", рекао је Зеленовић подсетивши да је Дравићева први добитник награде "Александар Лифка" Палићког фестивала, где се последњи пут појавила пред публиком у јулу ове године и поздрављена громогласним аплаузом.

Нагласио је да више од 160 филмова, телевизијских серија и драма, у којима је играла, сливају се у документ о једној кинематографији и једној земљи која још постоји само у филмовима и све то остаје као заоставштина за будуће генерације.

Редитељ Јагош Марковић је рекао да ће "свет без Милене бити много мање леп, честит, узвишен, радостан и мање жив".

"Била је и остала велика, препуна лепоте, оне за коју је Достојевски рекао да ће спасити свет. Била је племенитост, дух и шарм. Била је Београд и Југославија, била је и остала свет. Велика у свим медијима, жанровима, у сваком тренутку живота и рада. Завршава се једна епоха у којој су великани били велика господа и велики људи. Била је светлост, била и остала звезда", поручио је Марковић.

Констатовао је и да није било лако бити Милена и Гага, "толика слава и популарност, а сами своји на Балкану, на Чубури, бити и уметник и комшија и човек, сами и своји, часни и даровити, вредни и племенити, скромни и харизматични, човечни изнад свега, и одвојено и као пар, животни и глумачки". 

"Све је то подвиг, и живот, и љубав и уметност, доведени на ниво чистоте савршене поезије", сматра Марковић. 

Академик Љубомир Симовић је скренуо пажњу на импозантан почетак 19-годишње глумице која је наредних шест деценија "метеорски прелазила из филма у филма, из филма на телевизију, са телевизије у позориште, без одмора и предаха", али као њен заштитни знак сматра улогу сељанчице Ранке у филму "Прекобројна" Бранка Бауера, којом је освојила и рафиниране филмофиле и најширу публику и Пулу.

Све њене улоге, сматра Симовић, остају међу нама као "много живих Милена" чиме се доказује, како каже, да смрт ипак није дефинитивна.

Глумица Аница Добра је у свом врло емотивном обраћању Милени подсетила на све дуге разговоре телефоном о филму, глуми, о топлини и нежности са којом ју је Дравићева пригрлила као младу глумицу, док је Бранка Петрић евоцирала успомене на сусрете са Миленом, са чијим одласком одлази и "још тачно недефинисана епоха", а редитељ Стефан Арсенијевић је испричао о последњем дану снимања филма "Љубав и други злочини" илуструјући њену бригу о другима.

Војин Ћетковић се присетио Пирота 2002. године, почетка лета и дана пре почетка снимања филма, када је Дравићева са собом донела завесе, душек, лустер, јастук и одлучила да се усели у хотел док траје снимање филма.

"Милена се заувек уселила у наше животе, донела своју доброту, своје плаве очи и све нам је то оставила", рекао је Ћетковић.

Према речима директора Југословенске кинотеке Југослава Пантелића, Дравићева је исписала историју покретних слика и остаје инспирација и симбол свега што заслужује најдубљи наклон.

"Историју покретних слика овог или ових простора Милена је исписала са Пуришом Ђорђевићем, Бранком Бауером, Бором Драшковићем, Вељком Булајићем, Душаном Макавејевом, Гораном Паскаљевићем... Од Милене треба много тога научити – од тога како не треба затварати очи пред стварношћу и уши пред буком до тога да је данас већ јуче", нагласио је Пантелић.

Редитељ Дејан Мијач је рекао да је најважније код Милене Дравић била доброта која је исијавала из ње, коју је публика знала да примети и због које су је волели људи различитих карактерних квалитета, а она сама је волела све што је живот и од тога је помоћу љубави правила чаролију.

Директор Звездара театра, драмски писац и академик Душан Ковачевић је на почетку свог говора рекао да је Милена Дравић близу 30 година посветила Звездара театру.

"Цео наш живот је привикавање на бол и када помислимо да смо један бол одболевали, појави се нов који нас поново разболи и ми се повијемо да нас мање има и да нас мање боли и тако умањени и уплашени, чекамо да бол прође. Зато да данас имамо снаге само за две речи: Збогом, Милена", опростио се Ковачевић.

Међу присутнима били су и Раде Шербеџија, Драган Мићановић, Петар Божовић, Драган Бјелогрлић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић... 

"Милена се зове то јединстсвено чудо"

Глумац Воја Брајовић је пред окупљнима у Алеји заслужних грађана прочитао тескт који је о Милени Дравић написао редитељ Душан Макавјев.

"Играла је већ 100, 200, 300 пута... Воли она камеру и камера воли њу. Воли је и светло и костим и шминка... воле је сценаристи, писци, људи свих струка... И угледни странци, нобеловци и авијатичари... Воле је нарочито Руси, Французи, Американци и Срби... Дакле и остали најважнији народи.

Такође једна група шпанских тореадора, таква је ситуација... Воле је редитељи, продуценти, Роми и милионери, босански рудари, патријраси, лично хоџе и кардинали...нарочито по кишном времену воле је милиционери, баштовани и апотекари... Чак и ћевабжије, продавци чарапа и рекордери... Такође угоститељи и молери...

Финансијери када нуде мале хонораре врло се стиде... а филозофи не питај... Таква је ситуација... како је то могуће?... Бивало је... Деси се, шта ћеш, људи смо... Појави се глуп редитељ и блесав продуцент... Она пређе преко тога... И онај муљави партнер изађе из кадра, она пређе преко тога...

И није било тога да се њена игра не залепи за свакога... Таква је ситуација... јер проносе се вести да је једна чета војника у првомајској паради пала у несвесет када су је угледали... Таква је ситуација...

Умало да заборавим колико је воле мали пси и кромпири, разне бомбоне и грамофони... Камера и објектив само машу репом... Таква је ситуација... А сад је нема... Велика је то незгодација... Време је лудо... Милена се зове то јединствено чудо...".

У присуству великог броја колега, пријатеља и поштовалаца, Милена Дравић je сахрањена у Алеји заслужних грађана, поред супруга Драгана Николића.

Митрополит Порфирије служио је опело.

"Носила је дар љубави и по томе је икона божја. Све што је имала, све дарове претворили су се у даривање. Сви дарови и таленти завршавали су се у љубави коју је она пружала свима. Али највише ипак према своме Драгану. Њихова љубав ишла је ка љубави Христовој, љубави са великим Љ. Она је сада у наручју највећег, али и са својим драгим људима који су били смисао њеног постојања", рекао је митрополит Порфирије.

Преминула је 14. oктобра у 79. години у Београду, после тешке болести.