Гојковић: Закон о родној равноправности за бољи положај жена

Маја Гојковић је на шестој Националној конференцији Женске параламентарне мреже "Жене граде будућност" рекла да очекује да ће тај закон бити донет до краја године, наводећи да је јавна расправа о њему завршена.

Она је додала да је од великог значаја да закон не остане "мртво слово" на папиру, већ да понуди модерна решења која ће моћи да заживе у читавој Србији.

Наводећи да свако без обзира на пол има једнаке могућности учешћа у одлучивању и управљању јавним пословима, нацртом закона се, каже, подиже лествица више за политичке странке будући да се предвиђа да на изборним листама буде најмање 40 одсто жена.

Како каже, јавни органи имају обавезу да предузимају посебне мере да обезбеде родну заступљеност приликом предлагања сталних делегација Србије у међународним телима и именовањима у републичке и друге органе.

"Нови закон о родној равноправности видим и као прилику да се направи још један корак напред у побољшању положаја жена и спречавању дискриминације приликом запошљавања, остваривања права на зараду, социјалне и здравствене заштите", рекла је Гојковић.

Сузбијање родне дискриминације у области рада  

Гојковић наглашава да Нацрт закона велику пажњу посвећује сузбијању родне дискриминације у области рада и остваривању једнаких могућности запошљавања и напредовања, обука и усавршавања. 

"Од велике је важности да законска забрана, да се од жена приликом запошљавања захтева обавештење о брачном и породичном животу или плановима, доследно примењује у пракси. И нацртом је пажљиво дефинисано да се забрањује раскид радног односа по основу трудноће, породиљског одсуства и одуства ради неге детета", рекла је она.

Истиче да је то још једна потврда политике државе Србије према породици и њеној заштити.

Гојковић је изнела податак да су жене у приватном сектору мање плаћене од мушкарца, као и да је стопа запослености жена у Србији још увек нижа од стопе запослености мушкраца и то за око 14 одсто.

Важан сегмент закона је, додаје, посвећен и сузбијању насиља над женама, што захваљујући активности свих надлежних органа више није „табу" тема у нашем друштву. 

"Много више пажње и подршке се придаје жртвама, а држава је показала да насиље неће толерисати и да ће насилници бити најстроже кажњени. И овом приликом апелујем да нико од нас не окреће главу када примети насиље. Дужни смо да га пријавимо и добро је да то Нацрт закона јасно препознаје као обавезу свих грађана", рекла је Гојковић.

Гојковић је навела и да је важно да се сагледају кључни ефекти дигитализације на равноправност полова, као и утицај климатских промена које се тичу будућности. 

Србија и парламент су веома отворени за те теме, рекла је Гојковић и додала да се без посвећености актуелним питањима не може суштиснки побољшати положај жена.

Процес дигитализације је предуслов за економски раст у модерним временима и прилика за регион, посебно у свету када огроман део светске популације користи "смартфон", прибегава онлајн куповини...То отвара питање и улоге жена у овој области, рекла је председница Скупштине Србије.

Каже да жене у сектору информационо комуникационих технологија доприносе креативности и продуктивности ове индустрије, а њихово веће укључивање у ову област кључно је за будућност Србије.

"Имајући у виду да је дигитална технологија основ напретка друштва, а жене стуб његовог развоја, нужно је мотивисати жене да у што већем броју буду део ове привредне гране будућности", рекла је она.

Гојковић је приметла да и у нашем друштву, као и у многим другим еловима Европе још увек постоје отпри да се жене у пуној мери укључе у све друштвене, економске и политичке токове.

Међутим, добро је, каже да све више има оних држава међу којима је и Србија која заговара јасну политику да су жене и њихов рад и знање незаобилазни и да без тога не може бити целокупног развоја.

У годинама за нама, успели смо, додаје председница парламента, да срушиме многе "табуе", а ти резултати се, каже, препознају у већој заступљености жена и на функцијама.