Рушење стереотипа о женама води друштво напред

Како каже, свиђало се то или не, државе у региону, а пре свега БиХ, за коју, каже, одговорно тврди, јесу сексистичке, а атмосфера у њима је и даље таква да је врло једноставно увредити жену.

"Постоји интересантно поређење – мушкарац који је успешан, има више следбеника, а жена, што је успешнија, има све више непријатеља. То је интересантан феномен", рекла је за Танјуг Ана Тришић Бабић, која је вечерас учествовала на Београдском безбедносном форуму у Београду.

Њена порука је да жене морају да подржавају једне друге, самим тим што су жене, као и да већ од вртића и основне школе дечаци треба да се навикавају и уче зашто је потребно да има више жена и зашто су оне добродошле у сваком колективу.

Истиче да је биолошки жена предодређена да је на њој кућа, што значи да су тамо где има жена у кући, па и у јавним институцијама или министарствима, сви склони доношењу компромиса, склони решавању проблема.

"Биолошко одређење је да жена држи кућу, па је самим тим пожељно да их буде више и у јавном простору", сматра Ана Тришић Бабић.

Извршна директорка црногорског Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић каже да се, иако је ово доба модерности, то није утицало на неке стереотипе и предрасуде који дубоко одређују и положај жена у процесима доношења одлука.

"Жене су дефинитивно мање заступљен пол у јавном животу", подвукла је Уљаревићева, која је такође била учесница на панелу.

Када је реч о Црној Гори, износи податак да жене не чине четвртину парламента, као и да у влади међу 22 ресора, само три воде жене и нема их међу потпредседницама владе.

На локалном нивоу још је мање жена заступљено, па међу 23 локалне самоуправе, само је једна жена градоначелница.

"Још је драстичнији начин на који неки наши људи размишљају. Истраживање од пре две године је показало да 72 одсто људи у Црној Гори мисли да је најважнија улога жене у нашем друштву да буде добра и узорна мајка и супруга", рекла је Уљаревићева.

На питање како променити ситуацију, одговара да то захтева свеобухватнији приступ, јер није довољно да се само жене боре за своја права, већ се морају укључити и други актери.

Суштина је, истиче Уљаревићева, у образовању, како оном формалном, како би се разбили стереотипи и предрасуде, тако и у политичком образовању које ће водити демократизацији политичких партија, па самим тим и друштву.