Мештани Богдушевца уз песму и ракију чувају обичаје

Код Павловића у селу Богдушевцу недалеко од Медвеђе одувек се средином октобра пече последњи казан ракије у сезони. Живојин их је ове године испекао тачно 150, онда дођу рођаци, пријатељи, комшије, као на мобу. А ракија из Богдушевца је посебна, позната и призната не само у овом крају.

"Наше поднебље на 600 метара надморске висине идеално је за узгој воћњака, односно за шљиву. Овде је раније предњачила наша шљива ранка, а сад смо почели и ове модерне", наводи Живојин Павловић из села Богдушевац.

Слободан Павловић наводи да је у селу увек било боема који су се окупљали око казана, пекли ракију уз разговор до зоре.

Људи из Богдушевца потичу са Косова и Метохије. Павловићи су дошли из околине Клине и посебно су поносни на тај етно-кутак.

"Посебно смо као породица поносни на наше елементе, поготово на овај наглавак који је стар преко 200 година", наводи Живојин.

У овом засеоку живи двадесетак мештана у 13 кућа. Али и они који су отишли не напуштају своја имања. Има и повратника. Драган Славковић се пре двадесетак година вратио из Београда, да живи у родном селу где су га, како каже, привукли лепа природа и чист ваздух.

Ниједно огњиште овде није угашено, а дични Богдушевчани кажу и да неће. Када су овакви скупови, домаћице припремају домаћу храну као некада. Посебан специјалитет овог краја је разлевница.

"Мора нешто да се замези, уз ракију иде и мезе, и пита, и остало", наводи Љубинка Павловић.

Својим радом, поштењем мештани Богдушевца, кажу, морају да оправдају назив свог села и част својих предака. Због тога се и свако дружење завршава песмом некад уз гусле, гајде или уз фрулу. Али добар глас из Богдушевца далеко се чује.