Еколошке лекције из Осла

С обзиром на то да је на самиту у Копенхагену пре девет година Београд био међу европским престоницама које најмање улажу у животну средину, мораће много тога да уради да би постао зелена престоница Европе. Може да користи искуства оних који су успели у томе. Осло је већ понео титулу зелене престонице за 2019. Шта све можемо да научимо од Норвежана о заштити животне средине?

Норвешка, иако је пребогата нафтом користи отпад као енергент. Све се рециклира. Прва и за сада једина фабрика у свету за потпуно аутоматску рециклажу кућног отпада, изграђена је пре четири године близу Осла.

Владислав Васић, родом из Смедеревске Паланке, у њој ради годину и по дана. "Овде се одваја папир, метал, пластика, храна аутоматски. Остало што не иде на рециклажу, иде за прављење струје, грејања", каже Владислав.

У погону је свега 16 запослених који раде у две смене.

Марија Јунсен из компаније за отпад и рециклажу РОАФ каже да се користи нова технологија која се базира на инфрацрвеним зрацима.

"Помоћу њих сортирамо пластику, папир, метал. Аутоматски се одвајају зелене кесе у којима је отпад од хране", каже Јунсен.

Отпад од хране се прерађује у биогас.

Ана Ларсон из компаније "Релоп" каже да je производња биогаса од остатака хране све популарнија у Скандинавији, посебно у Шведској, где живи. "Ја возим ауто на биогас", наводи Ларсонова.

У Норвешкој амбалажу од пића купци враћају у продавнице и за то добијају накнаду, коју углавном дају за хуманитарне сврхе. Из продавница се флаше и лименке директно одвозе у фабрике за рециклажу.

Огњен Чакић из Сплита већ три године ради у највећој таквој фабрици у Норвешкој.

"Убацујем материјал који иде тракама до машина и тада се сортирају пластика, папир, боце. Тако материјал иде даље до Еуропреса где се праве велике бале. Извозимо за Немачку, Пољску, Литванију", каже Огњен.

Иако није чланица Европске уније Норвешка је прихватила све обавезе у заштити животне средине, укључујући сакупљање отпада и његову рециклажу.

Тарије Сковле из "Роафа" подсећа да они воле своју природу јер ту живе и имају друштвену одговорност да је сачувају.

У норвешким рекама и језерима тешко да се могу наћи пластичне флашице, кесе или неки други отпад. Овде је депозитни систем, односно плаћање кауције за флашице и лименке уведен још 1999. године и данас се рециклира 100 одсто таквог отпада.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво