"Приступачност за све"

"Нажалост, финансијска средства нису увек највећи проблем, дешава се да имате ограничена средства, али она могу плановима правилно да се распореде, некада је много битније и већи проблем да имамо свест да неке ствари морамо да урадимо и кренемо да их решавамо", рекла је заменица заштитника грађана Гордана Стевановић на скупу на коме је речено да су за особе са инвалидитетом, тешко покретне и старе људе неприступачни и домови здравља и центри за социјални рад као и филијале Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Анализа спроведена у 26 градова и општина показала је да и тамо где постоје рампе, неке од њих су израђене од клизавог матерјална, неке су високог нагиба, а неке без рукохвата, због чега су делимично неупотребљиве.

Стевановић је додала да су у састављању тог посебног извештаја били укључени представници локалне заједнице и цивилног друштва, јер су рањиве категорије становиништва, међу којима су и инвалиди и стари, управо особе које се повлаче пред проблемом такве врсте.

Директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије Иванка Јовановић оценила је да у Србији постоје бројни добри правни акти, али да ситуација у пракси није иделана, јер не постоји свеобухватни план за отклањање баријера, а нема ни стратегију за унапређење положаја особа са инвалидитетом. 

"Поштовања људских права нема без приступачност образовању, здравству, образовању, запошљавању информацијама ...", рекла је и упозорила да се једном у две године врши ревизија приступачности и да је она показала да установе социјалне заштите у великом проценту нису доступне особма са инвалидитетом, и да њих чак 60 одсто нема ни лифт. 

Помоћница генералног секретара Заштитника грађана Тања Длеск рекла је да канцеларије центара за социјални рад, као и ПИО фонда нису адекватне за кориснике са инвалидитетом. 

"Организација здравствених служби је неадекватна, распоређене су у више разуђених објеката павиљонског типа, или се налазе у вишеспратницама, због чега су неке службе неприступачне", рекла је Длеск и додала да је циљ извештаја да реално сагледа ситуацију на терену и узроке како би могла да предложи решења.

Према њеним речима, иако домаћи прописи прате међународне, превиђене санкције нису довољне.

"На терену нисмо закључили да је икада нека од тих санкција примењена. Ниједан грађевински инспектор није изрекао новчану казну", казала је Длеск.

Према њеним речима, предлог је да Министарство грађевинарства ревидира правни оквир, како би успоставило добар механизам надзора, а санкције биле применљиве. Додала је да верује да би се слика променила када би казне биле више од 300.000.

Заменица директора Канцеларије за управљање јавним улагањима Сандра Недељковић рекла је да је та канцеларија обновила 193 објеката, у току је реконструкција 63, а пројектна документација ради се за 86 објекта.