Манастири сведоци о вишевековном животу Срба

С Високим Дечанима 2006. године у Унесков регистар баштине уписана су још три споменика, прва - Грачаница.

Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин даривао своме народу и отечеству 40 велелепних храмова.

Манастир Грачаницу надомак Приштине посветио је Богородици. Ту народ, под окриљем светиње коју с правом називају "архитектонском лепотицом", слави своју веру и наставља традицију.

"Око архитектуре, дупло уписани крст - јединствен у свету ушао је у све уџбенике архитектуре. То је та светска баштина. Фрескно-сликарство, после чишћења које радимо седам година, мислим да ће историчари уметности морати да пишу нову монографију, јер су се многе ствари поново откриле", рекао је конзерватор Бобан Тодоровић. 

Гњиланским Поморављем одјекују звона са Храма Светог Архангела Гаврила. Надомак задужбине ћерке кнеза Лазара, данас живи близу 30 хиљада Срба.

"Потомци људи који су у немогућим околностима опстали на овоме што је светиња, света земља, што је баштина. То њихово херојство и одлучност да остану на својим огњиштима нису ценили, чини ми се, колико је потребно, али ја се надам да ће се те ствари мењати и већ се мењају", каже архимандрит Иларион, игуман манастира Драганца.

У манастиру Драганац радила је једна од првих српских основних школа. Архимандрит Иларион, омиљен међу младима новобрдског краја, истиче да имају добре васпитаче.

Тако се наставник географије са параолимпијаде одржане у Немачкој, где је предстаљао Србију, вратио овенчан медаљом.

"Освојио сам у Берлину бронзану медаљу на првенству у атлетици на 400 метара. Деца већ питају када ћемо да тренирамо", рекао је Иван Цветковић из Гњилана, наставник географије.

Нова признања освајаће и у другим дисциплинама, млади - одлучни да остану и опстану.