Комшија прихватио старицу која је живела сама

Сама у планини са дивљим животињама провела је више од пола века. Чувала је оца у старој кући, а када је умро и кућа пала, скровиште је нашла у рупи са четири стуба, без крова. Ту је провела три године на сунцу, киши, снегу.

"Накладем огањ на унице и замотам се у најлон и тако седим и грејем се. Киша, снег врне, ја се тако грејем док не угасне огањ, кад угасне огањ, ја се смотам у она четири колца", истиче Јелка Крстић из Богошева код Владичиног Хана.

Понекад би комад хлеба добијала од ловаца, а некада од комшинице километрима удаљене од ње. Да би преживела зиму, брала је дивље јабуке.

"По две торбе напуним и донесем ту у та четири колца, турим и једем. Киселе, киселе, горчиве, горчиве, ја морам да једем када немам 'леб", објашњава бака Јелка.

Од главног пута до махале Албанија у Богошеву, где живи бака Јелка, има пет километара. Дотле може да се стигне једино теренским возилом или мотокултиватором.

Дом и породицу бака је пронашла код комшије Новице Јовића. Он је пре 12 година прихватио, јер је повремено радила код његове мајке. У тој махали сада живи само њих двоје.

"Ја гледам увек да изађем у сусрет, јер може да се деси сутра и мени то. Значи да треба помоћи", наводи Новица Јовић из Богошева.

"Шта ћеш судбина таква", додаје Јелка.

Јелка није школована, није радила, нити се удавала, а социјалну, ни другу помоћ није примала. Не зна ни за једно од достигнућа савремене цивилизације, јер у кући нема струје ни телевизора.