Који су разлози за пријаве лажних отмица

Прошлог месеца су двојица дечака пријавила да је у Железнику непознати мушкарац увукао девојчицу у комби, а она је у ствари била код куће. Да би оправдала родитељима изостанак из школе, девојчица из Гроцке измислила је своју отмицу.

Пријава је стигла прошле недеље и из Новог Сада. Девојчица је пријавила да је непознати мушкарац покушао да је увуче у аутомобил. Само јуче је полиција добила четири лажне пријаве. 

Ранђел Милошевић из Управе полиције истиче да је новопазарска полиција утврдила, у вези са пријавом десетогодишњег дечака, да наводи догађаја са двојицом младића у црвеном аутомобилу нису тачни.

"Дечак је у разговору са родитељем и надлежним службама изјавио да је закаснио на час и да би оправдао кашњење, сетио се приче коју је претходно чуо из разговора мајке и учитељице у вези пријаве 11-годишње девојчице о наводном покушају отмице коју је такође младић из црвеног аутомобила нудио чоколадом и инсистирао да уђе у возило", објашњава Милошевић. 

Додаје да је прегледом видео-надзора утврђено да се покушај отмице није догодио.

"И у Руми смо имали покушај 15-годишње девојчице, али утврдили смо да је возило прошло поред ње и утврђено је да није било физичког контакта", напомиње Милошевић. 

Директор полиције Владимир Ребић каже да је била епидемија лажних пријава отмица.

"Најчешће пријављују родитељи или наставници у школама, али на непримерен начин, због тога апелујем на све њих да сваку дојаву, наравно, не треба олако прихватити чињеницу да сазнате од детета или ученика да је покушао да га отме", каже Ребић.

Било да се ради о истинитом случају или измишљотини, полиција мора да реагује и родитељи прво треба да се обрате на њихову адресу.

"Никако не пријављивати на друштвене мреже, односно ширити ту информацију на друштвеним мрежама што се готово у свим претходним случајевима десило, на тај начин се изазива једна несигурност код грађана и паника", објашњава Ребић. 

Психолози упозоравају да деца која су заиста била жртве покушаја отмице то ређе пријављују. Апелују на све у друштву да се и у случајевима лажних пријава са децом поступа обазриво.

"Може да буде и скретање пажње и провера колико је родитељ забринут, али јесте и прикривање неких својих поступака. Разлози су различити зашто деца улазе у то, али су последице за родитеље и за оне које се баве тим проблемима исте, иако постоји дуго тај интензиван страх са децом треба причати и деци треба веровати", напомиње психолог Бранка Тишма.

Према подацима Астре и МУП-а, годишње нестане око двоје деце а пријава је много више. За првих шест месеци ове године око 500, а прошле године их је било 1.500.