Отворена регионална радионица о истраживачком новинарству

Драган Бујошевић је истакао да припада људима који не воле појам истраживачког новинарства, јер нема друге врсте новинарства осим истраживачког.

"Када се бавите новинарством, ви истражујете нешто што је неко покушао да сакрије", објаснио је генерални директор РТС-а.

Шеф Делегације Европске уније (ЕУ) Сем Фабрици поручио је да су слобода медија и слобода изражавања основни стубови демократског и плуралистичког друштва.

"Медијски пејзаж се убрзано мења, мења се и пословно окружење – имамо друштвене мреже и лажне вести, и све то представља изазов за новинарство. Зато је улога јавног сервиса од кључног значаја. Овај регионални пројекат треба да ојача капацитет јавних медијаских сервиса у области истраживачког новинарства", оценио је Фабрици.

Према његовим речима, јавни сервиси су нископрофитни медији, емитују садржаје из културе, образовања, документарни програм и имају кључну улогу у квалитетном информисању јавности.

Фабрици је подсетио да ЕУ сарађује са два јавна сервиса у Србији, РТС-ом и РТВ-ом, од 2000. године и да је кроз различите пројекте донирано 5,4 милиона евра и пружена техничку подршку за јачање финансијских капацитета и транспаретност два јавна сервиса.

У фебруару ове године, подсетио је Фабрици, са РТС-ом и РТВ-ом започет је нови пројекат у износу од 1,2 милиона евра како би се унапредили капацитети, боље комуницирало између програмских одељења, дописништава, унапредили садржаји на језицима националних мањина и развијала медијска писменост.

Говорећи о данашњој радионици, Фабрици је рекао да је циљ јачање капацитета јавних сервиса у региону у истраживачком новинарству и сагласио се са Бујошевићем да је то суштина бављења добрим новинарством.

Ана Петрушева испред Балканске истраживачке мреже (БИРН) истакла је да је све мање и мање људи који су спремни да се боре и бране јавни интерес и често се пада у замку да се "гледа шта то јавност интересује", као што чине таблоиди.

Нил Хансон, који ће водити радионицу, рекао је да је 15 година радио у програму шведског јавног емитера који се бавио истраживачким новинарством који се називао "Немогућа мисија".

Јесте тешка мисија бити истраживачки новинар, али је веома узбудљиво и веома важно, рекао је Хансон и оценио да се у Шведској догађа "ренесанса" истраживачког новинарства и да су гледаоци, слушаоци и читаоци спремни да плате за такве приче.

"У Шведској је истраживачко новинарство доживело ренесансу и постало је практично комерцијално. Медијске куће су схватиле да људи то желе. Истраживачко новинарство ствара екслузивне приче које јавност воли и жели да плати", додао је Хансон.

Регионална радионица се спроводи у оквиру Пројекта техничке помоћи медијским јавним сервисима на Западном Балкану, који финансира ЕУ.

Пројекат ће трајати наредне две године и у њега ће ЕУ уложити 1,5 милиона евра.

"Очекујем, пре свега, да чујем искуства и колега из региона и тренера који долази из развијене земље где се можда ове теме лакше пласирају него код нас, где људи имају више времена да се баве истраживачким темама него ми", навео је Борислав Вишњић, новинар РТЦГ.

Пројекат спроводи Међународна федерација новинара заједно са Европском радиодифузном унијом, Европском федерацијом новинара, Аустријским јавним емитером, БИРН-ом и Канцеларијом евровизијске размене вести за југоисточну Европу.