Београд добија споменике Васку Попи и Јернеју Копитару

Споменик једном од највећих српских песника 20. века Васку Попи биће подигнут на платоу испред ресторана "Последња шанса" у Ташмајданском парку, а споменик словеначком лингвисти и слависти Јернеју Копитару на углу улица Палмотићеве и Џорџа Вашингтона, одлучила је Скупштина града.

Подизање споменика Васку Попи заједничка је иницијатива заменика градоначелника Горана Весића и Удружења књижевника Србије.

Образлажући предлог, Весић је рекао да је Попа један од најзначајнијих српских песника 20. века чија поезија проналази упориште у идентитету српског народа, а песме су везане за симболе Београда.

"Верујем да ћемо на тај начин, као Град, успети да се одужимо онима који су дали допринос култури”, рекао је Весић.

Навео је да у Београду има више хиљада улица које немају име и да је зато покренут широк дијалог да се те улице именују.

Међу њима ће, додао је, бити много писаца и свих оних који су на било који начин допринели развоју културе и друштва, попут Радивоја Лоле Ђукића, Новака Новака и других којих треба да се сећамо.

Васко Попа рођен је у Гребенцу код Беле Цркве.

Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. Уписао је Филозофски факултет у Београду, а затим је школовање наставио на Универзитетима у Букурешту и Бечу.

Живео је преко пута познатог београдског парка Ташмајдан и дане проводио у ресторану "Последња шанса".

Оставио је неизбрисив траг у светској поезији збиркама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Кућа насред друма", "Живо месо", "Вучја со", "Рез" и антологијама "Од злата јабука", "Урнебесник" и "Поноћно сунце".

Преминуо је 1991. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. 

Подиже се споменик Јернеју Копитару у Београду

Скупштина града одлучила је и да споменик словеначком лингвисти и слависти Јернеју Копитару буде подигнут на углу улица Палмотићеве и Џорџа Вашингтона у Београду. 

Споменик се подиже на основу међународног реципроцитета, будући да је у Љубљани постављен споменик реформатору српског језика и аутору првог српског речника Вуку Караџићу.

Ово обележје поклон је града Љубљане, а поставља се у занк сећања на пријатељство и сарадњу Караџића и Копитара који су почетком 19. века допринели развоју српског и словеначког језика.

Јернеј Копитар је рођен 1780. године у месту Репње у Словенији, а преминуо у Бечу 1844. године.

Био је члан бечке дворске библиотеке и цензор словенских и новогрчких књига.

Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору, односно превео је речи на немачки и латински језик.

Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. године, након Првог српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка.

Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио, али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио "Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану" и "Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу".

До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.

У одбору за подизање споменика, поред представника града Београда, биће и градоначелник Љубљане Зоран Јанковић и Рок Жнидаршич, архитекта и идејни творац будућег изгледа платоар на углу Палмотићеве и Џорџа Вашингтона.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи