Ђукић Дејановић: Последице одласка младих сложене и далекосежне

Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић наглашава да је управљање миграцијама младог високообразованог становништва један од приоритетних задатака Владе Србије.

Славица Ђукић Дејановић је истакла да се тренутни ефекти одлива младог становништва огледају у промени укупног броја и структуре становништва и истовремено упозорила на дугорочне ефекте који су, како је нагласила, далеко неповољнији.

"Емиграциона подручја, која већ заостају у економском развоју додатно ће осиромашити у демографском, фертилном, радном, културном, интелектуалном и сваком другом погледу", рекла је министарка на панелу "Оквири јавних политика и координација кључних актера релевантних за миграције и развој" одржаном у оквиру конференције "Миграције и развој: дијаспора у фокусу".

Ђукић Дејановићева је подсетила да су резултати истраживања спроведеног почетком године показали да трећина студената у Србији планира да оде у иностранство после завршених студија, а да половина њих не планира да се врати у земљу.

Министарка је указала да је истраживање, у којем је учествовало више од 11.000 студената, показало и да више од 90 одсто испитаника има пуну подршку родитеља за одлазак у иностранство, као и да око 70 одсто њих има родбину или пријатеље у другим земљама.

"То што сваки други студент не планира да се врати у Србију је забрињавајући податак и говори нам да они вероватно размишљају да нема наде да ће се ствари у нашој земљи поправити", указала је Ђукић Дејановићева.

Како је рекла, као главне разлоге за одлазак студенти су наводили немогућност налажења посла у струци (27,3 одсто), слабо плаћен посао у струци (21,3 одсто) и низак животни стандард (20,1 одсто), док су истовремено као кључне предности живота у иностранству истакли лакше налажења посла у струци (27,6 одсто) и боље плаћен посао у струци (24,3 одсто).

Студенти би најрадије отишли у Немачку (24,2 одсто), САД (11,2 одсто) Швајцарску (10,7одсто), Аустрију (8,7одсто) и Норвешку (6,3 одсто).

Више од половине студената (51,6 одсто) не би напустило Србију ако би им био обезбеђен посао у струци, а скоро четвртина студената је изјавила да ништа не може да промени њихову одлуку да оду из Србије.

Истраживање је показало и да је више од трећине студената који желе да напусте Србију из јужне и источне Србије.

Министарка је указала и на податак да је у истраживању међу студентима учествовало чак 64,6 жена, а 35,4 одсто мушкараца.

"То намеће размишљање да ће одлука студената да оду из земље озбиљно угрозити продукциони и репродукциони потенцијал на локалном и националном нивоу и да може интензивирати негативне демографске тенденције које доминирају на нашим просторима", нагласила је Ђукић Дејановићева.

Према њеним речима, они који сада планирају да напусте Србију у просеку имају 28,7 година, а сваки пети међу њима има диплому факултета или високе школе.

Министарка је оценила да је уписну политику на факултетима треба ускладити са стварним потребама тржишта рада и то се намеће као неминовност у развоју савремене Србије.

"Развијена тржишта рада нису довољна гаранција да ће у сценарију будућих миграција бити места за понуду високообразованих људи из Србије и представљају изазов за сваког потенцијалног мигранта", указала је Ђукић Дејановићева.

На панелу је учествовала и заменица комесара Комесаријата за избеглице и миграције Светлана Велимировић која је истакла да је када је усвајана Стратегија за управљање миграцијама инсистирано на томе да се обухвате све компоненте миграција укључујући и развојну компоненту и јачање комуникације са дијаспором.

Како је рекла, Комесаријат има неколико задатака који се односе на спровођење Стратегија и Закона о управљању миграцијама, а један од њих је прикупљање података, праћење и извештавање о управљању миграцијама.

"Тада је препознато да је, да би се допринело развоју земље, потребно прикупљати податке о миграционим токовима. Комесиаријат има задатак да анализира и извештава о политикама миграција и спровођењу мера које доноси влада", навела је Велимировић.

Конференција "Миграције и развој: дијаспора у фокусу" организована је са циљем да се утврде полазне основе за координацију кључних актера у друштву како би се јачале везе са исељеништвом и дијаспора што ефикасније укључила у развојне процесе у матичној земљи.

број коментара 0 пошаљи коментар