Ђукић Дејановић: Последице одласка младих сложене и далекосежне

Ђукић Дејановићева је подсетила да су резултати истраживања спроведеног почетком године показали да трећина студената у Србији планира да оде у иностранство после завршених студија, а да половина њих не планира да се врати у земљу.

Министарка је указала да је истраживање, у којем је учествовало више од 11.000 студената, показало и да више од 90 одсто испитаника има пуну подршку родитеља за одлазак у иностранство, као и да око 70 одсто њих има родбину или пријатеље у другим земљама.

"То што сваки други студент не планира да се врати у Србију је забрињавајући податак и говори нам да они вероватно размишљају да нема наде да ће се ствари у нашој земљи поправити", указала је Ђукић Дејановићева.

Како је рекла, као главне разлоге за одлазак студенти су наводили немогућност налажења посла у струци (27,3 одсто), слабо плаћен посао у струци (21,3 одсто) и низак животни стандард (20,1 одсто), док су истовремено као кључне предности живота у иностранству истакли лакше налажења посла у струци (27,6 одсто) и боље плаћен посао у струци (24,3 одсто).

Студенти би најрадије отишли у Немачку (24,2 одсто), САД (11,2 одсто) Швајцарску (10,7одсто), Аустрију (8,7одсто) и Норвешку (6,3 одсто).

Више од половине студената (51,6 одсто) не би напустило Србију ако би им био обезбеђен посао у струци, а скоро четвртина студената је изјавила да ништа не може да промени њихову одлуку да оду из Србије.

Истраживање је показало и да је више од трећине студената који желе да напусте Србију из јужне и источне Србије.

Министарка је указала и на податак да је у истраживању међу студентима учествовало чак 64,6 жена, а 35,4 одсто мушкараца.

"То намеће размишљање да ће одлука студената да оду из земље озбиљно угрозити продукциони и репродукциони потенцијал на локалном и националном нивоу и да може интензивирати негативне демографске тенденције које доминирају на нашим просторима", нагласила је Ђукић Дејановићева.

Према њеним речима, они који сада планирају да напусте Србију у просеку имају 28,7 година, а сваки пети међу њима има диплому факултета или високе школе.

Министарка је оценила да је уписну политику на факултетима треба ускладити са стварним потребама тржишта рада и то се намеће као неминовност у развоју савремене Србије.

"Развијена тржишта рада нису довољна гаранција да ће у сценарију будућих миграција бити места за понуду високообразованих људи из Србије и представљају изазов за сваког потенцијалног мигранта", указала је Ђукић Дејановићева.

На панелу је учествовала и заменица комесара Комесаријата за избеглице и миграције Светлана Велимировић која је истакла да је када је усвајана Стратегија за управљање миграцијама инсистирано на томе да се обухвате све компоненте миграција укључујући и развојну компоненту и јачање комуникације са дијаспором.

Како је рекла, Комесаријат има неколико задатака који се односе на спровођење Стратегија и Закона о управљању миграцијама, а један од њих је прикупљање података, праћење и извештавање о управљању миграцијама.

"Тада је препознато да је, да би се допринело развоју земље, потребно прикупљати податке о миграционим токовима. Комесиаријат има задатак да анализира и извештава о политикама миграција и спровођењу мера које доноси влада", навела је Велимировић.

Конференција "Миграције и развој: дијаспора у фокусу" организована је са циљем да се утврде полазне основе за координацију кључних актера у друштву како би се јачале везе са исељеништвом и дијаспора што ефикасније укључила у развојне процесе у матичној земљи.