Део струке незадовољан и четвртим нацртом уставних амандмана у области правосуђа

Према четвртом Нацрту измена Устава у делу о правосуђу, који је Министарство правде објавило у понедељак, судијски и тужилачки помоћници постају уставна категорија. Истакнути правници који ће бити чланови Високог савета судства и Високог савета тужилаца неће морати да имају положен правосудни испит и Народна скупштина ће их бирати двотрећинском већином. Иако неки поздрављају те новине, многи из струке нису задовољни.

Независно правосуђе је идеал коме треба тежити, а од њега смо даље четвртим Нацртом измена Устава, сматрају у Друштву судија Србије. Спорно им је све у вези са Високим саветом судства – телом које, између осталог, бира и разрешава судије, предлаже кандидате за председнике судова, а убудуће би могло да их бира.

Оцењују да је садашње решење, по коме Високи савет судства има 11 чланова, где већину чине судије, боље од предложеног са 10 чланова – пет судија и пет истакнутих правника.

"За једно колективно тело је неуобичајено да постоји паран број тих чланова, стоји да ако они не донесу одлуке да ће бити распуштени. То распуштање чланова Високог савета судства ће уназадити и правосуђе и српско друштво јер постоји захтевна процедура да се изаберу ти чланови, а постоји и забрана да се више пута буде члан Високог савета судства, према томе једном вас распусте, будете члан рецимо годину дана, ви следећи пут не можете бити кандидат", објашњава Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

И председник Високог савета судства сматра да је боље задржати садашње решење по којем већину у том телу чине судије. Оцењује да најновија верзија Нацрта измена Устава није у потпуности усаглашена с препорукама Венецијанске комисије.

"Мислим да је пропуштена прилика да се појача независност судства, дакле да се више да тих уставних гаранција, наиме да су промењена она основна начела када се већ мењају уставна начела, да се издвоји судство као независна власт у односу на извршну и законодавну власт. Међутим, то није урађено", сматра председник Високог савета судства Драгомир Милојевић.

Према могућим изменама Устава, скупштина би бирала половину чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаца. Међутим, у Акционом плану за поглавље 23 наводи се да састав тих тела треба да буде мешовит без учешћа Народне скупштине, изузев искључиво деклараторне улоге.

Спорна улога Одбора за правосуђе 

И у Стратегији реформе правосуђа помиње се искључење парламента из тог процеса. Неким стручњацима није проблематичан могући састав та два тела, нити да истакнуте правнике бирају посланици, али сматрају да не треба да их предлаже Одбор за правосуђе.

"Моје мишљење је да је можда било боље оставити решење које је у садашњем Уставу, а то значи да предлози потичу од правних факултета, одговарајућих академских тела, Адвокатске коморе, Привредне коморе и сличних асоцијација, дакле да ипак људи од струке предлажу своје, а да онда коначну верификацију да Народна скупштина", каже професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду Владан Петров.

У Министарству правде наводе да су поступили по препорукама Венецијанске комисије и да ће уважити аргументоване критике. Сматрају да је и у саставу Високог савета судства и Високог савета тужилаца постигнута равнотежа.

"Министар правде остаје члан Високог савета тужилаштва, такав састав немате у Високом савету судства где нисмо ни прихватли препоруку Венцијанске комисије која је рекла да министар правде може и можда би требало да буде и члан Високог савета судства, као и председник Врховног касационог суда, од тога смо одустали. То је једна од обавеза из Акционог плана за поглавље 23, да се представници извршне власти искључе из поступка избора судија. Када је реч о надлежностима и једног и другог тела, Венецијанска комисија није имала апсолутно ни једну замерку", тврди министарка правде Нела Кубуровић.

Планирано је да Правосудна академија уђе у Устав као услов за лица која се први пут бирају за судију или заменика јавног тужиоца. На оцене стручњака да академија нема капацитете да обучава судије, тужиоце и кандидате за те функције, министарка одговара: по ступању на снагу Закона којим се Закон о академији усклађује са амандманима, биће остављен рок од пет година да се она оснажи, а видови обуке зависиће, каже, од дужине радног искуства и послова правне струке.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи