Део струке незадовољан и четвртим нацртом уставних амандмана у области правосуђа

Независно правосуђе је идеал коме треба тежити, а од њега смо даље четвртим Нацртом измена Устава, сматрају у Друштву судија Србије. Спорно им је све у вези са Високим саветом судства – телом које, између осталог, бира и разрешава судије, предлаже кандидате за председнике судова, а убудуће би могло да их бира.

Оцењују да је садашње решење, по коме Високи савет судства има 11 чланова, где већину чине судије, боље од предложеног са 10 чланова – пет судија и пет истакнутих правника.

"За једно колективно тело је неуобичајено да постоји паран број тих чланова, стоји да ако они не донесу одлуке да ће бити распуштени. То распуштање чланова Високог савета судства ће уназадити и правосуђе и српско друштво јер постоји захтевна процедура да се изаберу ти чланови, а постоји и забрана да се више пута буде члан Високог савета судства, према томе једном вас распусте, будете члан рецимо годину дана, ви следећи пут не можете бити кандидат", објашњава Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

И председник Високог савета судства сматра да је боље задржати садашње решење по којем већину у том телу чине судије. Оцењује да најновија верзија Нацрта измена Устава није у потпуности усаглашена с препорукама Венецијанске комисије.

"Мислим да је пропуштена прилика да се појача независност судства, дакле да се више да тих уставних гаранција, наиме да су промењена она основна начела када се већ мењају уставна начела, да се издвоји судство као независна власт у односу на извршну и законодавну власт. Међутим, то није урађено", сматра председник Високог савета судства Драгомир Милојевић.

Према могућим изменама Устава, скупштина би бирала половину чланова Високог савета судства и Високог савета тужилаца. Међутим, у Акционом плану за поглавље 23 наводи се да састав тих тела треба да буде мешовит без учешћа Народне скупштине, изузев искључиво деклараторне улоге.

Спорна улога Одбора за правосуђе 

И у Стратегији реформе правосуђа помиње се искључење парламента из тог процеса. Неким стручњацима није проблематичан могући састав та два тела, нити да истакнуте правнике бирају посланици, али сматрају да не треба да их предлаже Одбор за правосуђе.

"Моје мишљење је да је можда било боље оставити решење које је у садашњем Уставу, а то значи да предлози потичу од правних факултета, одговарајућих академских тела, Адвокатске коморе, Привредне коморе и сличних асоцијација, дакле да ипак људи од струке предлажу своје, а да онда коначну верификацију да Народна скупштина", каже професор Уставног права на Правном факултету Универзитета у Београду Владан Петров.

У Министарству правде наводе да су поступили по препорукама Венецијанске комисије и да ће уважити аргументоване критике. Сматрају да је и у саставу Високог савета судства и Високог савета тужилаца постигнута равнотежа.

"Министар правде остаје члан Високог савета тужилаштва, такав састав немате у Високом савету судства где нисмо ни прихватли препоруку Венцијанске комисије која је рекла да министар правде може и можда би требало да буде и члан Високог савета судства, као и председник Врховног касационог суда, од тога смо одустали. То је једна од обавеза из Акционог плана за поглавље 23, да се представници извршне власти искључе из поступка избора судија. Када је реч о надлежностима и једног и другог тела, Венецијанска комисија није имала апсолутно ни једну замерку", тврди министарка правде Нела Кубуровић.

Планирано је да Правосудна академија уђе у Устав као услов за лица која се први пут бирају за судију или заменика јавног тужиоца. На оцене стручњака да академија нема капацитете да обучава судије, тужиоце и кандидате за те функције, министарка одговара: по ступању на снагу Закона којим се Закон о академији усклађује са амандманима, биће остављен рок од пет година да се она оснажи, а видови обуке зависиће, каже, од дужине радног искуства и послова правне струке.