Политичко разврставање пред верским питањем

Украјинско питање, овога пута верско, поделило је Москву и Цариград, највећу и прву међу једнаким патријаршијама. Београд је на страни црквених правила.

"Нисмо за Москву, него за пуно поштовање вековног канонског поретка и нисмо против Цариграда, него против сваке иницијативе која би, чак и независно од добрих намера, сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо" – то је листу Политика крајем септембра рекао епископ бачки Иринеј.

Међутим, историчар Института за новију историју Србије Александар Раковић указује да је, тиме што поштује поредак, СПЦ на страни Московске патријаршије.

Под окриљем Московске патријаршије је украјинска православна црква, са статусом аутономне локалне цркве, канонски признате од свих других патријаршија.

Отклон од Москве, међутим, не тражи она већ остале непризнате, расколничке цркве у Украјини. Уз противљење руске, а подршку Цариградске патријаршије, али и Запада.

Стејт департмент је у саопштењу навео да "Сједињене Државе поштују способност украјинских православних верских лидера и верника да се боре за аутокефалност у складу са својим веровањима".

"Остајемо при непоколебљивој подршци Украјини и њеном територијалном интегритету, с обзиром на руску агресију у источној Украјини и окупацију Крима", пише у саопштењу.

Александар Раковић истиче да је реч о једном "пар екселанс политичком питању".

"Уколико цариградски патријарх буде ишао до краја, биће погођени милиони верника јер је Украјина велика држава. Московска патријаршија има највећи број верника, али ће и они бити погођени овим поступцима јер ће та расколничка јерархија положити право на имовину Московске патријаршије и онда може да дође до нежељених инцидената", упозорава Раковић.

То би, упозорава, могло да се одрази и на друге цркве са сличним претензијама.

"У конкретном случају Српске православне цркве имали смо пример да је македонска црква у расколу затражила од Бугарске православне цркве да јој буде мајка црква. То је потпуно противканонски, нема везе са истином, али ако дође до нарушавања канонског поретка у Украјини, онда би Бугарска православна црква могла да се упусти у истоветно или веома слично нарушавање канонског поретка у Македонији", објашњава Раковић.

Отуда је пажња православног света ових дана била упрта у Солун, где су се, због обележавања века пробоја Солунског фронта, срели српски и васељенски патријарх. Да ли је поглавар СПЦ првом међу једнакима пренео ставове – то се још не зна.