Запослено близу 500 жена у руралним подручјима

Зорана Михајловић је, обилазећи ткачку колонију у Сомбору, рекла да су такви пројекти важни за унапређење положаја жена у руралним подручјима, као и за спајање националног идентитета са потребама модерне Србије.

"У времену у ком ми се чини да смо књиге заменили мејловима, када идемо са рукама пуним мобилних телефона, када много више гледамо Фејсбук и Твитер него што разговарамо, када нам деца шаљу емоције СМС-овима, важно је да будемо у ткачкој колонији у Стапару, да видимо своју историју, свој идентитет. Кад спојимо то са модерном Србијом, можемо да идемо напред", рекла је Михајловићева.

Истакла је да жене у руралним подручјима не живе добро, али да имају подршку државе и да су ткачке колоније само један од пројеката који имају за циљ да се унапреди њихов положај.

"Кроз пројекат 'Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима' 498 жена са села је упослено, али на томе се нећемо зауставити", нагласила је Михајловићева.

У оквиру иницијативе "Упослимо 1.000 жена у руралним подручјима", коју је покренуло Координационо тело за родну равноправност заједно са НАЛЕД-ом и Етно-мрежом, радовима жена украшен је један од салона у Влади Србије, а њихови производи дају се и као поклони страним званичницима.

Ткачку колонију, заједно са Михајловићевом, обишли су и покрајински премијер Игор Мировић, председник покрајинске скупштине Иштван Пастор, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, као и представници дипломатског кора. 

Михајловићева је разговарала са женама из 14 градова широм Србије које учествују у колонији, као и децом која су израђивала рукотворине и ликовне радове са мотивима из Стапара.

Мировић: Циљ подстаћи развој производа какви су ћилими

Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је да је циљ да се подстакне развој производа какви су ћилими и сличне рукотворине, као и да се подстакне откуп и пласман таквих производа.

"Због чега ови мотиви имају неку додатну енергију и снагу јесте да ми који смо одговорни за јавне послове, кроз све наше механизме и убудуће подстакнемо развој оваквих производа", истиче Мировић. 

Градоначелница Сомбора Душанка Голубовић рекла је да је важно да се искуство, које тај град и околина имају у ревитализацији стапарског ћилима, подели са другима и истакла да ће и даље подржавати рад најбољих ткаља, како из Стапара, тако из целе Србије.

Како су рекли учесници ове колоније, циљ је да се очува културно наслеђе ове земље, а стапарски ћилими су, што се тога тиче, посебни, јер је раније Стапар био најпознатији центар ћилимарства у Бачкој.

Директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је Танјугу да Етно-мрежа окупља жене из целе Србије из руралних подручја које су трајно незапослене и владају вештинама ручног рада, односно техникама као што су вез, ткање, златовез да би израдиле традиционалне и аутентичне производе који се најчешће користе као дипломатски поклони.

Ти производи представљају нашу земљу и традицију на прави начин и то јесте задатак Етно-мреже – да чува културно наслеђе и помогне женама да се обуче, професионализују и направе добре производе за тржиште, објаснила је Јовановићева.

Данас на колонији у Стапару учествовале су жене из петнаестак градова и општина Србије, врсне ткаље, којима је ово прилика да се усавршавају и размењују искуства.

Све оне, како је рекла Јовановићева, такмиче се уједно у изради мотива са стапарског ћилима, а најбољи рад ће бити награђен.

"Важно је да се њихов рад чува, вреднује и да подршка да у томе наставе. Њима је то велика мотивација да наставе да се баве тиме, јер раде оно што воле и приходују домаћинству и то је уједно најбољи програм за економско оснаживање жена", рекла је Јовановићева.

У оквиру данашње посете додељена су и признања за најбоље радове ученицима основних и средњих школа из овог краја, као и предшколцима.

Ткачка колонија у Стапару код Сомбора је традиционална манифестација која се одржава четврти пут.

Циљ манифестације је очување културног наслеђа Војводине у служби економског оснаживања жена и ревитализације аутентичних локалних брендова попут стапарског ћилима. Стапарски ћилим је 2016. заштићен као нематеријално културно добро.

Овогодишња колонија, како је речено, у знаку је тема које се односе на прекограничну сарадњу.

Стапарски ћилим важио је раније као знак за имућне куће и препознатљив је био по цветним мотивима, венцима цвећа и ружа.

"Пиротски ћилим има геометријске шаре, а стапарски ћилим је препознатљив по својим цветним дезенима, дакле чувена стапарска ружа", објашњава Марија Пауновић Чонтош из Београда.

Неким учесницама ово је хоби, а друге у ткању, поред креативности, виде и пословну шансу.

"Може и да допринесе кућном буџету. Ткане ствари су изузетно актуелне", наводи Татјана Владковић из Сремских Карловаца.

Све до 2000. године у Стапару само једна жена знала је како се тај ћилим тка.

"Па обучавала сам, училе су ове ткаље код мене. Ја сам их обучавала. Нажалост, нема из Стапара баш ниједне које сам учила. Све су са стране дошле", додаје Смиљка Стајшић из Стапара.

Златно доба стапарског ћилимарства трајало је до прве половине 20. века када је Стапар важио за најпознатији центар ћилимарства у Бачкој.

Организатори Четврте ткачке колоније у Стапару су Покрајинска влада, Град Сомбор, Етно-мрежа и НАЛЕД.