Платформа одрживог развоја – један од циљева Србије

Јоксимовићева је истакла да Министарство на чијем је челу кроз процес европских интеграција, припрему за коришћење доступних фондова и усаглашавање са европским стандардима, тежи да допринесе да сваки грађанин "осети бољитак и корист".

"То значи побољшање квалитета живота не само кроз бољи стандард, већ и кроз доступност пијаће воде, квалитетну инфраструктуру и повезаност, комфоран живот у градовима, више зелених површина...'', навела је Јоксимовићева.

Указала је да је "Агенда 2030" одрживог развоја постала део политичког оквира ЕУ 2016. године, те да је целокупан процес европских интеграција и увођење нових стандарда усмерен на постизање свих 17 циљева из тог документа.

Један од глобалних циљева у који се, каже, Србија укључила кроз европске интерграције јесте и хитна реакција и борба против климатских промена и њених последица.

"Та борба подразумева 'зелене' и 'паметне' градове, обезбеђивање хране за све, здрав живот за све, искорењивање сиромаштва увођењем одрживе производње и потрошње...", рекла је министарка. 

Оценила је да циљ одговорних влада није само остваривање добробити за садашње генерације, већ и да се будућим генерацијама остави одрживи економски, социолошки и развојни концепт.

"То значи да ће нова радна места бити одржива, да ће производња и пољопривреда бити одрживе, а да ће инвентивне и смеле генерације бити носиоци развоја и да ће бити подржане у томе. То је циљ Владе Србије, која је 2014. године поставила одговорну реформску платформу, и треба да буде циљ сваке одговорне владе", назначила је Јоксимовићева.

Климатска дипломатија – важна компонента савремене дипломатије 

Говорећи о борби против климатских промена, истакла је значај климатске дипломатије као важне компоненте савремене дипломатије, али и дипломатије Србије која је, каже, посебно захваљујући ЕУ интеграцијама постала поуздан и кредибилан партнер са којим се "разговара на свим нивоима и о свим темама".

"То гради репутацију земље и народа и верујем да смо у последњим годинама показали не само напредак већ и то колико смо у стању да прихватимо оно што је ново и добро, али и да се прилагођавамо што је, такође, умеће дипломатије. Мислим да смо ту лекцију савладали", рекла је министарка.

Сматра да климатска дипломатија треба да буду у фокусу и да више пажње треба посветити одрживости и борби против климатских промена које су приоритетне теме у ЕУ.

"Огроман новац се из ЕУ на годишњем нивоу издваја у циљу постизања стабилног одрживог и комфорног система за човека, а то значи становање, родно заступљену димензију, а циљ је укључити све појединце јер су климатским променама погођени сви: жене, мушксарци, деца", навела је министарка.

Миланковићев трајни печат у климатологији 

Подсетила је да је Србија изнедрила највеће и најважније име у свету климатологије, научника Милутина Миланковића, који је, како је истакла, својом револуционарном теоријом периодичних промена клима оставио трајни печат у светској климатологији.

"Ми имамо не само право, већ и обавезу да трагом доприноса Милутина Миланковића покажемо да излазимо из комфорне зоне непостављања питања која се тичу, између осталог, и одрживе производње засноване на мањој емисији угљендиоксида и свега оног што су циљеви одрживог развоја Агенде 2030 УН за коју се активно припремамо'', навела је Јоксимовићева.

Додала је да ће председник Србије Александар Вучић следеће године на седници Генералне скупштине УН представити национални извештај Србије о остваривању циљева одрживог развоја.

На скупу "Климатска акција – нови приступ против негативних ефеката климатских промена" којим је отворена Недеља климатске дипломатије, која се одржава од 24. до 29.септембра, представљени су примери из праксе.