Вршњачко насиље - кључна тачка размена информација и праћење детета

Да ли је било психичког малтретирања ученика у Основној школи у Земуну утврђује и надлежна просветна инспекција. После апела мајке дечака који се жали да га ученици из разреда малтретирају огласило се и ресорно министарство и повереница за заштиту равноправности. 

Више детаља о понашању ученика у земунској школи "Раде Кончар" знаће се након извештаја просветне инспекције.

Биљана Лајовић из Тима за борбу против вршњачког насиља рекла је за РТС да је у току инспекцијски и стручни надзор и када се прикупе све информације добићемо иннформацију о том случају и да не би сада давала полуинфорамције.

Према њеним речима, када се догоди вршњачко насиље, први задатак родитеља је да разговара са дететом о томе шта се заиста догодило и да оде код разредног старешине.

Како каже, свака школа има тим за заштиту од насиља који је дужан да реагује и по правилу у највећем броју установа и ради се тако.

Неопходно је да заједнички процене који је ниво насиља, каже Лајовићева. По правилнику насиље је подељено у три нивоа. На првом нивоу реагује одељенски старешина, на другом реагује тим и на трећем се укључује центар за социјални рад, полиција и здравствени систем.

"Важно је да сви покушају да разумно разговарају о ситуацији која је настала и да гледају како ће ту ситуацију решити на најконструктивнији начин да не дође до додатног насиља над дететом и да се ситиација прати, да се не претвори у ново насиље друге врсте над тим дететом које је претрпело нешто лоше", рекла је Лајовићева.

Ово није први случај насиља, били смо сведеци озиљнијих начина злостављања и малтретирања деце.

Лајовићева каже да је свака ситуација прича за себе, некад родитељи не примете да се нешто дешава са дететом док то не добије неке димензије које нису добре за дете и које дете не може да издржи.

"Некад се насиље које се деси у парку, на спортском терену, тренингу пренесе у школу, а школа нема довољно информација шта де догодило", каже она.

Истиче да је кључна тачка размена информација и праћење детета и да би идеално било када би родитељи имали такву комуникацију у којој би деца спремно рекла родитељима о чему се ради и родитељи отишли у школу и предузели кораке.

"Свакако да има неких пропуста на свакој страни. Некад се неком учини да нешто нема тако велику димензију. Наша деца нису научила да вербализују шта им је тешко - то је важно да их научимо", каже Лајовић.

Говорећи о казнама за насилнике, Лајовић каже да за родитеље који се не укључе у васпитни рад, школа има могућност да покрене иницијативу за прекршајни поступак, чак се и суд укључује.

"Циљ је да упутимо дисциплинску меру, укор, смањење оцене, да васпитно делујемо на дете да промени понашање", истакла је Лајовићева.

Званична статистика каже да је свако четврто дете некада било жртва вршњачког насиља.