Како функционише противградна заштита на подручју Врања

Сваког дана у преподневним сатима успоставља везу са радарским центром. Стрелац Стојан Мицић две године ради у противградној станици, у махали Осатица код села Бресница.

Увек је у приправности, а од метеоролошких прилика зависи да ли до неколико километара удаљене станице иде мотором, аутомобилом, трактором, или пешака.

"У принципу, пуцамо једну или две ракете највише, значи успешно дејствујемо са највише две ракете. Ја сам на позицији где могу са свих страна, односно у сваком правцу да пуцам", каже стрелац Стојан Мицић и додаје да за сада није потребно да се обезбеди више ракета.

Свака станица на почетку сезоне добије у просеку 10 ракета. До пре две године радило је пет, сада ради девет противградних станица, од укупно 17 на територији Врања.

За ову сезону карактеристично је изузетно нестабилно време. Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије, на подручју града Врања било је 28 дана са радарским праћењем потенцијално градоносних облака.

РХМЗ бележи штету од града на пољопривредним културама у врањском крају на 15 хектара, са минималним оштећењима од 10 до 20 одсто. У Катуну страдали су усеви сезонског воћа и поврћа.

"И ове, тако и претходних година, град је нанео катастрофалне штете, парадајз који има око пет и по хиљада корена је 90 посто уништен", истиче Ненад Златановић, пољопривредник из села Катун.

Други пољопривредник из Катуна, Добривоје Златановић, каже да усеви у пластеницима нису оштећени.

"Град оштети фолију, али паприку не може", додаје Златановић.

У досадашњој сезони одбране од града било је седам дана када су дејствовали стрелци, а утрошене су 64 ракете.

Због недостатка стрелаца нису активиране две лансирне станице у Врању, а град је припремио пројекат за реновирање шест технички неисправних објеката.