Од Велике школе до Београдског универзитета

Достојанствено и скромно, универзитет у Београду је обележио 210 рођендан. Слављенику министар просвете најављује статус универзитета од националног значаја и низ мера како би постизао још боље резултате.

Треба да научимо да кажемо младима да је огрман успех када се упишу на Београдски универзитет, каже председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић, који би себе дефинисао као професора Београдског универзитета, јер је на то најпоноснији.

Владимир Костић подсећа да је 433.000 деце одавде отишло са дипломама, још 17 хиљада са докторатима и више од 25.000 са магистратурама.

"Ниједна институција у Србији ниједан такав дар није направила. У овај униврзитет већ 210 година долази најбоље што Србија има да ту оствари своје снове и да на неки начин помогне овом друштву", рекао је Костић.  

"Дубоко сам уверен да ће у годинама које долазе уз поштовања аутономије академских слобода балансираних са одговорношћу према друштву и држави Универзитет у Београду задржати стечени углед, положај водећег националног универзитета и престижну позицију у Европском истраживачком и образовном простору", рекао је ректор Владимир Бумбаширевић.  

Министар Шарчевић сматра да је универзитетско образовање нешто најбоље што имамо у земљи и што је поред Ђоковића препознатљиво у иностранству. 

"Познају нас по добрим универзитетима. Нема дана да не примим неког амбасадора који је српски ђак или да отпутујем у свет а да ми не приђу људи који су најуспешнији у својим земљама. И сазнајем како постоји чак у Палестини Партија бивших српских студената која пролази на изборима", рекао је Шарчевић

Најављује и бржи развој друштевно-хуманистичких наука, већа издвајања за високо образовање како би млади остали у земљи, стварање боље инфраструктуре и фонда за науку и још веће квоте за будуће ИТ инжењере. 

Најстарија високошколска установа у Србији 

Универзитет у Београду ја најстарија високошколска установа у Србији која школује сто хиљада студената, односно две петине академаца у Србији.

"Студије су по мени добре. Ја се више бавим експерименталним наукама па можда треба више средстава него колегама са теоријских смерова и ту мало оскудевамо, али за све се нађе новац", рекла је Тамара Антонић са Фармацеутског факултета Уноверзитета у Београду.

Од почетка се Универзитет суочавао са истим проблемима: недовољно простора, наставника, материјалних средстава. Улагање у науку је веома важно јер се говори о стварању мрежа универзитета.

"Ја се надам кроз нове законе и нове регулативе, посебно кроз установљавање посебног фонда за науку, да ће најбољи истраживачки пројкети моћи бити финансирани и на тај начин да се Универзитет у Београду даље развија", каже академик Владимир Бумбаширевић.,

Члан је бројних европских и светских асоцијација универзитета.

Томас Естерман из Европске асоцијације универзитета рекоа је да је Универзитет у Београду члан Европске асоцијације универзитета.

"Сарадња је одлична. Драго ми је што сам овде на конференцији на којој расправљамо како да унапедимо високо образовање у Србији", каже Томас Естерман.

Изузетно су значајни и међународни уговори, а њих је 430. Постоји предлог да се по пет-шест европских универзитета истог ранга, удруже у један и да се тако формира 20 великих универзитета.

Остали аутори: Наталија Синановић
број коментара 0 Пошаљи коментар