Најбољи студенти хрле у иностранство, како их вратити

За њих правила нису потребна. Средње школе су давно завршили, а за најбоље резултате на факултетима њих тридесет двоје добило је плакету Студент генерације. Да бисмо их задржали у земљи, потребни су бољи услови на Универзитету, апелују професори. Подсећају да се код нас за науку издваја свега 0,38 одсто државног буџета.

Бојан, Петар, Душан, Тамара су најбољи са просеком десет. А најбољи студенти углавном настављају школовање у иностранству.

"Компјутер сајнс студирам у Милану, тај програм траје две године, тако да после тога планирам да се вратим овамо и вероватно упишем неке докторске студије", каже Бојан Мартиновић, дипломац ФОН-а.

Петар Тадић је дипломац Физичког факултета и тренутно је докторанд на Тринити колеџу у Даблину.

"Планови су везани за академску каријеру, тако да се надам да ћу после пар година рада у иностранству доћи у Србију", напомиње Тадић. 

Душан Савић са Економског факултета наставио је студије на Универзитету у Кембриџу, одакле се вратио пре два-три месеца. Сада ради за једну консултантску компанију.

"Ја сам на докторским студијама на матичном факултету, на матичној катедри и радим као сарадник у настави и истраживач-приправник на пројектима Министарства просвете", каже Тамара Антонић, дипломац Фармацеутског факултета.

Шангајска листа је помогла Београдском универзитету да сарађује са најјачим светским универзитетима, али се са докторских студија у иностранству ретко ко врати, упозоравају професори.

"Пружамо оно што можемо и у складу са финансијским и другим могућностима. Подржавам младе да оду у иностранство, а волео бих ако је могуће да се врате, да не забораве Универзитет у Београду и да наши нови млади могу отићи на постдокторско усавршавање или да можемо рачунати од њих на неку помоћ", истиче проректор за науку Универзитета у Београду Живослав Тешић.

Међу онима који су се после докторских студија вратили у Србију, био је и Милутин Миланковић. У свечаном салону отворена је његова спомен-соба у којој је и научниково најзначајније дело "Канон".

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 13. сеп 2018, 13:12)
Milos [нерегистровани]

Nije sve crno/belo

Stvari nisu crno bele i u danasnjem vremenu mnogima nije bitno gde zive vec sa kim saradjuju. U nasem mentalitetu je da ako neko nije dostupan da sa njime popijete kafu u sred dana sa tom osobom ne treba ni saradjivati.

Mnogi bivsi studenti su u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim u inostranstvu postali strucnjaci u uskom polju koje u domovini ili nije razvijeno ili nije ni prepoznato kao disciplina. Zasto se ti ljudi ne bi pozivali na kongrese, skupove, kao gostujuci predavaci na fakultetima ili u javnim debatama?

Mnogi ljudi zele da ostvare kontakt sa domovinom i urade nesto, ali ne znaju kako. Imati osobu koja se vratili samo da bi bila frustrirana jer ne moze da zivi normalno nije nikome u interesu. Ako fizicko prisustvo u zemlji nije jedini nacin ucestvovanja u javnom zivotu iste.