Дете оболело од вируса Западног Нила, убод комарца најопаснији за старије

За недељу дана умрле су четири особе. Убод зараженог комарца најопаснији је за старије, хроничне болеснике. Инфекција најчешће даје благе симптоме – сличне грипу, али може да дође и до запаљења мозга. Последице су тада и фаталне.

"У целом свету не постоји специфични лек који ће директно деловати на вирус, једино што може да се уради је да се потпомогну болесници да се изборе са том болешћу", наводи директор Клинике за инфективне и тропске болести КЦС Горан Стевановић.

Жофија Пустаи, шефица Канцеларије Светске здравствене организације у Србији, наводи да је СЗО ове године приметила већи број случајева вируса у овом делу Европе, укључујући и Србију.

"Италија има највећи број оболелих. Србија има највећу стопу морталитета. То је делом због тога што се случајеви заразе можда открију касније, па не дођу до лекара на време", наводи Пустаи.

"Број смртних исхода када се овако каже делује велики, али је он у оквиру оне статистичке процене смртности за овај тип болести, која износи између седам и 15 процената. Наша смртност је негде око десет процената", напомиње Стевановић.

Кишовито лето и те како је одговарало комарцима, јер их је било више него прошлог лета. Многи, ипак, постављају питање: да ли је запрашивање могло да буде чешће?

"Када је време лоше, није се могло радити. Међутим, због целе ситуације Завод планира сузбијање комараца са земље током целог септембра. Пратићемо ситуацију, а оно што је евидентно да има мање комараца у нашим клопкама", објашњава Иван Алексић из Завода за биоциде и медицинску екологију.

Грозница Западног Нила, коју заражени комарци преносе на човека, први пут у Србији је регистрована 2012. године. Од тада до прошле године пријављена су 574 случаја, а умрла је 61 особа.

"Примећено је да у неким размацима од пет година да је повећана активност ових комараца, ове године смо имали и све временске прилике које су погодовале размножавању комараца. Тако да имамо за ових пет година забележен већи број случајева", указује Дарија Кисић Тепавчевић из Института за јавно здравље Србије "Батут".

У земљама ЕУ, од грознице Западног Нила до сада је умрло четрдесет четворо људи.