Лажне пријаве насиља у породици

У Првом основном јавном тужилаштву у Београду за Танјуг кажу да су разни мотиви за овакво понашање чланова породице.

Најчешће је реч о личној освети, затим могућој уцени ради остваривања неке материјалне користи, незадовољства због кршења обећања члана породице да ће престати да конзумира алкохол или дрогу, док је код супружника често и прељуба мотив за лажно пријављивање или лажно сведочење.

Такође, услед оваквог понашања чланова породице често долази и до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама могуће су злоупотребе које чине тазбински сродници, као и побочни крвни сродници.

Овај вид злоупотребе законских права законом је санкционисан кроз два кривична дела "лажно пријављивање" и "давање лажног исказа".

У Првом основном тужилаштву у току је поступање по више кривичних пријава за ова дела, а као најупечатљивији случај наводе поступак у којем је дежурни заменик тужиоца дао налог да се против М. С. (44) поднесе кривична пријава због кривичног дела лажно пријављивање.

Одељење за борбу против насиља у породици Првог основног тужилаштва је за годину дана примене Закона о спречавању насиља у породици поступало по чак 322 пријаве за породично насиље или непосредну опасност од њега, као и по више од 600 кривичних пријава за кривично дело насиље у породици, а током рада сусрело се и са сумњама да је реч о злоупотреби права.

У тужилаштву кажу да се по службеној дужности започиње кривично гоњење особе уколико се током извођења доказа у поступку због кривичног дела насиље у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или лажног сведочења и да је постојала намера особе која је пријавила лажно дело или дала лажни исказ, као и да то није предузела услед оправданог страха или личне перцепције.

Наиме, након подношења кривичне пријаве за насиље у породици, Тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља.

Уколико Тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиље у породици.

Међутим, уколико се у радњама пријављене особе не стичу сви битни елементи наведеног кривичног дела, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажно пријављивање или давање лажног исказа, јер тим у сваком конкретном случају процењује субјективни осећај жртве.

То је, како кажу у тужилаштву, посебно важно у случајевима када се као последица кривичног дела насиље у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице.

Како доказати да је пријава лажна

У тужилаштву напомињу да је постојање кривичних дела лажно пријављивање или давање лажног исказа у пракси лакше доказиво када се ради о физичком насиљу.

На пример, када особа тврди да ју је повредио пријављени на одређени начин и у прилог својих тврдњи приложи медицинску документацију, а у току доказног поступка вештачењем буде утврђено да механизам настанка повреда не одговара наводима особе коај је пријавила насиље.

Иста ситуација је и уколико особа тврди да је над њом извршено насиље у одређено време и на одређеном месту, а из других изведених доказа (на пример увидом у путну исправу или снимак са сигурносних камера) буде утврђено да пријављени није био присутан у наведено време на наведеном месту.

Такође, уколико приликом самог пријављивања кривичног дела насиље у породици дежурни заменик на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да се у конкретном случају ради о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава за кривично дело лажно пријављивање.

Због свих тих разлога је и дошло до кривичне пријаве против М. С. (44).

У Првом основном тужилаштву кажу да отпочињање кривичног гоњења по службеној дужности због кривичног дела лажно пријављивање или кривичног дела давање лажног исказа доприноси ефикаснијем раду Одељења за борбу против насиља у породици, имајући у виду да се на овај начин постиже сврха како специјалне тако и генералне превенције на учиниоце ових кривичних дела, и утиче на смањење броја лажних пријава и лажних иказа.

Такође, на овај начин омогућено је усмеравање стручних кадрова и средстава на поступање по кривичним пријавама код којих постоји основ сумње да су жртве породичног насиља, истичу у тужилаштву.