Смрт на спортским теренима, није увек могуће спречити трагедију

У медицинском картону је писало да је била здрава – бавила се пливањем, али, ипак, први тренинг и час одбојке завршили су се трагично. Смрт на терену тринаестогодишње Мије Милошевић из Суботице отвара питање – да ли су обавезни лекарски прегледи довољно детаљни?

Нажалост, није реткост да они који тек почињу да се баве спортом, или они који годинама тренирају, премину на тренингу, утакмици, или у свлачионици.

Педијатар-кардиолог др Владислав Вукомановић са Института за здравствену заштиту мајке и детета каже да се неупоредиво ређе таква смрт јавља код деце него код одраслих.

"У 50 одсто случајева ради се о деци са претходно неоткривеним аномалијама и болестима, а четвртина од свих изненадних смрти настаје током физичког напора", рекао је Вукомановић гостујући у Дневнику РТС-а.

Истиче да није увек могуће да се болести открију и смрт спречи. "И поред најсистематскијег скрининга, увек ће један број спортиста доживети трагичну судбину бавећи се оним што највише воле", рекао је Вукомановић.

Најчешћи узроци смрти су аритмије, односно скривена обољења кардиоваскуларног система, где је спорт само окидач, и инфламаторна обољења попут миокардитиса. Доктор Вукомановић ја апеловао на спортисте који имају упалу срчаног мишића да се бар три до шест месеци не баве спортом.

Закон о спорту из 2016. прописује обавезне задравствене прегледе за сваког ко креће да се бави спортом. Вукомановић је указао да се спроводи широка палета дијагностичких превентивних прегледа и да се за разлику од нпр. САД, ради и електрокардиограм.

"Радимо убрзано на томе да сви лекари буду фамилијарни са интерпретацијом електрокардиограма, који у значајној мери може да помогне у постављању сумње на обољење, а онда слети преглед других стручњака", истакао је Вукомановић.

Указује да је циљ прегледа да се што већем броју деце омогући да се барем рекреативно баве спортом.