Предрасуде и страх су још увек разлози за мали број трансплантација

Место, време и датум: Дом културе Бучје, 22. септембар у 9 часова – тада се одржава још један Сандрин успон у част донора. Жеља јој је да још једном освоји Тупижницу, тако да су њене припреме за освајање врха и висине од 1.162 метра, свакодневне. А жеља јој је и да пошаље поруку о значају даривања органа, јер дан после успона Сандра прославља пети рођендан новог живота.

"Ја сам била на самрти, и опростила сам се са свима, а сад ето планинарим већ пет година, радим, живим. Радим све што раде здрави људи, тако да је трансплантација медицинско чудо које враћа људе у живот", каже Сандра Живковић.

Лекари који се у Ургентном центру свакодневно боре за живот најтежих пацијената стално понављају да "кад се један живот угаси, више других живота може бити спасено и продужено".

"Мождано мртав пацијент је мртав пацијент. Значи, да пацијент није више жив. Самим тим, цела процедура веома озбиљних и искусних доктора који то раде више година, а неки и више деценија, клинички потврђује знаке мождане смрти. Они знају да пацијент више нема знакове и функције мозга", истиче неуролог и директор Ургентног центра Марко Ерцеговац.

Према новом закону сви смо потенцијални донори, осим уколико се изричито нисмо изјаснили против трансплантације. И поред тога, у најтежем тренутку, уколико медицина више не може да помогне пацијенту, разговара се са породицом.

Без њихове сагласности, тимови за трансплантацију не улазе у поступак тих интервенција.

"Претпостављена сагласност је направљена управо са циљем да олакша члановима породице да донесу ту одлуку. Они су се до сада сударали, неретко то су изненадне ситуације, неочекиване, и онда вас неко у таквој ситуацији пита да ли бисте се ви сложили. Овако сви знају да су потенцијални донори", каже начелник Института за медицинска истраживања Звонко Магић.

Од почетка године, сагласност за трансплантацију је дало 18 породица. Захваљујући њиховој хуманости и солидарности, урађено је 48 интервенција.