Научници из САД, Србије и региона у Београду

Младен Шарчевић је рекао да су снажне технолошке и економске промене са којима се суочава цело савремено друштво донеле и промене у готово свим сферама живота, а да су кључни одговори налазе у области науке и образовања.

"Србија је у великом реформском замаху о чему сведочи интензиван рад. Нацрт закона о научном фодну Републике Србије је завршен и ту желимо да продубимо нашу сарадњу са САД. У току је финализација мапе пута истраживачке инфраструкурте као и новог закона о научно- истраживачкој делатности", рекао је Шарчевић.

Додао је да се тај закон ради по узору Националну фондацију за науку САД (НСФ).

Према његовим речима, преко наведених законских докумената припрема се потпуно нови модел финансирања науке.

"Ми имамо споразум из 2010. који је био још увек неисикоришћен. Када се удруже снаге као што је САНУ, Универзитет у Београду, Министарство просвете и добре припреме које смо урадили, довеле су до овог скупа", навео је Шарчевић. 

Амбасадор САД Кајл Скот подсетио је на велике научнике српског порекла Николу Теслу и Михајла Пупина који је у Америци развио и пријатељске односе са тадашњим председником Вудро Вилсоном, подсетивши да је прошлог месеца обележена и стогодишњица од подизања српске заставе на Белој кући.

Позвао је младе научнике да сарађују, прате пут Михајла Пупина и развијају мостове сарадње између две земље и научних институција.

Америку на скупу представља више од 50 научника и истраживача, које је одабрала НСФ и реч је о јединственом догађају за научну заједницу Србије и земаља у окружењу.

Академик Зоран Обрадовић, генерални руководилац конференције сматра да је тема од изузетног значаја за човечанство, за Србију, за сваку државу у свету. Људи који су дошли овде су водећи истраживачи у томе", нагласио је Обрадовић. 

"Србија је још 2010. године потписала међудржавни Споразум о научној и технолошкој сарадњи са САД, међутим, после тога није било значајнијих практичних корака. Ова радионица представља први велики искорак ка могућој сарадњи наше науке са најутицајнијом и најнапреднијом научном заједницом на свету", каже Александра Дрецун, председница удружења "Intersection", које већ неколико година ради на реализацији ове сарадње.

Како је нагласила, планирају се радионице на тему друштвених наука и неких других области.

"Наука о подацима је послужила као кишобран да кренемо у овакве формате. Након тога и паралелно са тим ми желимо да радимо на формирању неког института или ширег институционалног оквира. То су пројекти за 10, 11 и више година у којима ће наши људи овде моћи да сарађују са људима у иностранству", додала је Дрецунова.

Сара Богосјан, програмска директорка НСФ-а истиче да овакав догађај ставља Србију и Западни Балкан у центар пажње. "Сада се отварају могућности за бољу сарадњу. Довели смо стручњаке из САД да виде шта Србија и регион имају да понуде", додала је Богосјан.

Амерички, српски и истраживачи из региона разговарају о томе како да се успостави нова сарадња између "Data Science", математике и наука које генеришу велике количине података и које захтевају напредне методе за њихову обраду.

Биће речи и о јачању механизама за сарадњу између српских истраживачких институција и НСФ, која представља најпрестижнију институцију ове врсте, као и могућностима за организовање заједничких научних пројеката.

Национална фондација за науку (НСФ) је независна федерална агенција Сједињених Америчких Држава за промоцију научног напретка. 

Она подржава основна научна истраживања са годишњим буџетом од 7,5 милијарди долара (за 2016. годину).

Организатори овог научног скупа су Математички институт САНУ, Археолошки институт и Центар за науку и иновације Intersection уз подршку Министарства просвете.