Око хиљаду људи годишње покуша самоубиство, скоро сваки трећи је малолетан

Неретко после трагедије сазнамо да је дете у последње време било повучено, депресивно, тужно. О томе често сведоче и поруке остављене на друштвеним мрежама, које стручњаци тумаче као апел за помоћ.

"Све то што није било уобичајено до тог неког периода за младог човека, а сада јесте актуелно, јесте знак трпљења, вероватно депресије и постоји ризик за покушај самоубиства. Кад нека кап препуни већ пуну чашу патње, онда онда се он импулсивно определи да направи то као импоулсиван акт", објашњава Војислав Ћурчић, специјалиста неуропсихијатар и психоаналитичар.

Додаје да је знак упозорења да се нешто озбиљно дешава када промене постану упадљиве у односу на оно што је било уобичајено за адолесценте.

Та кап може да буде конфликт у породици, свађа са вршњацима, љубавни проблеми... Родитељи често не препознају упозоравајуће знаке. Осамљивање детета, изостајање са наставе, сате проведене за рачунаром, обично тумаче као нормално тинејџерско понашање.

"Оно што примећујем као родитељ и међу родитељима вршњака моје деце је да су родитељи презаузети. Родитељ доста времена потроши на набавку новца, материјалних средстава на уштрб тога да буде са својом децом. Онда има све мање и мање тог контакта родитељ-дете, који је раније био интензивнији јер је родитељ више времена проводио са својом децом", сматра психолог Весна Ненадић из удружења "Родитељ".

Потребни месеци за помоћ 

Војислав Чурчић напомиње да су и он, али и његове колеге, радили са доста младих људи који имају проблеме, пате, покушавају самоубиство.

"Они су тада обично спремни на сарадњу јер трпе, пате и потребна им је помоћ да некако изађу из те патње и нађу нека решења за своје трпљење", указује Чурчић.

Некада су потребни месеци да се нађе решење али лека има. Опасност вреба и са интернета. Било је случајева опасних игрица, где су деца од непознатих особа, добијала задатак да науде себи.

"Ми смо некад били тинејџери и знамо да оно што хоћемо да сакријемо можемо да сакријемо од својих родитеља. То се није променило ни са данашњом децом. Као родитељ покушавам, негде се информишем и сама, не шпијунирајући децу, него да видим који су то садржаји, који су то блогери који су сад актуелни, које су то игрице које моје дете игра. Питам их, разговарам. Некад кажу, некад не кажу", додаје Весна Ненадић.

Претњу самоубиством, макар звучала као шала, упозоравају стручњаци, не треба олако схватити. Трећина младих која једном дигне руку на себе, то покуша поново. Кад не добију помоћ, смрт виде као једино решење проблема.