Вучић славистима: Време за "ново просветитељство"

"Чини ми се, када погледам, да је све сведено на 140 карактера, на скраћене верзије знања и информација, да је дошло време да се бавите послом због којег је славистика настала", рекао је Вучић на пријему у Председништву Србије, за учеснике 16. Међународног конгреса слависта.

"Време је за неко ново просветитељство, нове ходочаснике духа. Онакав какав је био наш Доситеј Обрадовић, који је пре више од 200 година знао у чему је проблем. И када је говорио: 'Књиге, браћо моја, а не звона и прапорци' као да је пред собом имао исто ово наше време окупирано разним звонима и прапорцима и њиховим звекетом који ништа не значи", поручио је Вучић.  

Вучић је захвалио славистима што су Београд и Србију начинили престоницом тако важне теме и замолио их, оне који су дошли из других земаља, да се у Београду и Србији осећају као код своје куће, свој на своме.

"Посебно пријатељима са простора бивше Југославије, са којима нисмо увек делили све исте вредности, исти поглед на прошлост, али уверен сам да ћемо умети да градимо заједничку успешнију будућност", рекао је Вучић.

Председник је рекао да је поносан што је Београд домаћин таквог конгреса, рекавши да има лаку и прелепу дужност да поздрави учеснике и пожели да се не чека нових седам деценија од Александра Белића да се скуп поново одржи у Србији.

Према његовим речима, овај скуп је огромна прилика да Београд себе изнова легитимише као светски славистички филолошки центар.

Рекао је да је прочитао негде како славистика није нарочито важна, што, наравно, није тачно и добро је, каже, што су слависти и Србија успели да то препознају.

"То је велика и важна ствар, велики предмет за читав свет. Свет не може без славистике, нити славистика без света. Огромно је наслеђе словенског језика, велико међусобно прожимање на западну и источну мисао и језик. Ништа мање овај свет није утицао на словенски језик и мисао", рекао је Вучић.

Својим радом, слависти, како је објаснио, откривају сва блага проткане културе.

Вучић је указао да је огроман корпус словенског народа, који данас насељава трећину, а по некима и половину Европе.

Нагласио је да не постоји област где словенски народи нису досегли висине.

Због тога славистика, према његовим речима, не може да буде мали и неважни предмет и ствар.

"Конгрес слависта прва одредница за дефинисање идентитета"

Деканка Филолошког факултета у Београду Љиљана Марковић истакла је да то што је Србија део тог богатог језичког, мисаоног, књижевног и културног света даје конгресу слависта и Београду прву одредницу важности за дефинисање и учвршћивању нашег идентитета.

"Први пут славистика постаје једна стасала, развијена, моћна хуманистичка наука која стаје чврсто у функцију друштвеног, економског и културног препорода наших друштава, економија и држава", навела је Марковићева. 

Марковићева је у име окупљених председнику Вучићу уручила комплет књига на руском језику које представљају српску књижевност, науку и културу.

Председник Комитета слависта Бошко Сувајџић рекао је да је славистима велика част што су данас у Председништву.

"Без искрене и племените подршке почасног председника конгреса Александра Вучића, овај конгрес не би могао бити одржан у оваквом формату. Овде смо да разговарамо о бројним научним темама, да негујемо науку, културу и образовање и да подижемо мостове спајања наука", рекао је Сувајџић.

Како каже, тешко је оценити све аспекте Конгреса слависта, али ова посета Председништву подиже значај тог скупа на виши ниво.

Мотоки Номаћи са Универзитета Хокаидо из Јапана каже да је за Јапанце велика част да буду део овог конгреса.

"Србија ми је други завичај, тако да ми је јако драго што посећујем Србију", додао је Номаћи.

"Ово је изузетна прилика за нас слависте да будемо заједно, да се упознамо са колегама о којима знамо само читајући њихове књиге, научне радове. Сада можемо да се сретнемо и разговарамо о нашим истраживањима", наглашава Агнес Криза са Универзитета у Келну.

У раду београдског конгреса учествује око 1.000 слависта из 43 земље.