Годишњица отмице новинара код Ораховца

Подижући свој глас против 20 година неразјашњене судбине Ђуре Славуја и Ранка Перенића, новинари српских редакција на Косову и дописници београдских медија, са места где се претпоставља да су нестали, поручују да неће одустати од борбе за истину и правду, иако је истрага службено обустављена.

"Ово није више само питање правде. Ово је питање да ли смо ми пристали и да ли пристајемо да живимо са убицама, злочинцима, киднаперима, а живимо са њима", каже Будимир Ничић, председник Удружења новинара Србије на Косову.  

Нико од њих није пронађен нити они који су убили и киднаповали Славуја и Перенића, нити друге на Косову и Метохији у последњих двадесет година. 

"Не могу да верујем да за 20 година немамо никакву информацију, баш ништа. Ранко је тај дан отишао на посао да заради за своју породицу, и није се вратио. Не могу да верујем да се само једном годишње спомињу он и Ђуро. Ја немам ништа ново да вам кажем, све је као оног дана кад се то десило", каже Снежана Перенић, супруга Ранка Перенића. 

Јасмина Стојковић је често била на терену са Славујем и Перенићем. Каже да је стицај околности што на данашњи дан пре 20 година и она није била на месту њиховог нестанка.

"Ово је једна порука надлежнима да схвате и да се не надају да ћемо ми тиме што ће нас бити у мањем или већем броју бити спремни на неко одустајање или заборав", каже новинарка Јасмина Стојковић.

Удружење новинара Србије успело је, тек ове године, да стави на дневни ред Савета Европе случај несталих колега. Добили су подршку Европске федерације новинара, а ОЕБС ће се бавити истрагом. 

"Двадесет година је требало да макар уђе та тема и да се у неким организацијама барем сазна да има српских новинара и других албанских новинара који су убијени, нестали, мучени, киднаповани... а да нико за њих не брине и да их не воде чак у евиденцијама оних међународних организација које се баве заштитом новинара", указује новинарка Љиљана Смајловић. 

Новинари Славуј и Перенић су нестали када су кренули у манастир Свети Врачи у селу Зочиште, да ураде запис о повратку отетих монаха.

Према подацима породица, последњи пут су виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом тзв. Ослободилачке војске Косова. Аутомобил у којем су били, плава "застава 128", никада није пронађен. 

Са данашњег скупа упућен је и апел да се расветле убиства и Александра Симовића, Момира Стокуће, Љубомира Кнежевића, Маријана Мелонашија, Мила Буљевића.

Затражено је расветљавање и судбине несталих новинара Албанаца.