Oспорени докторати биће признати

Тиме је стављена тачка на вишемесечну полемику која се води између Комисије за акредитацију (КАПК), која је оспорила 103 дипломе стечене на 22 приватна факултета, и Министарства просвете.

Министар просвете Младен Шарчевић каже да је реч о формално-правном, административном проблему и да дозволу за извођење магистарских студија у то време осим приватних нису имали ни бројни државни факултети.

Када је КАПК, тело које више не постоји, оспорило докторате, Министарство просвете затражило је од свих факултета извештај да ли су у то време имали дозволе за извођење магистарских студија.

"Добили смо поражавајуће резултате. Више десетина факултета није поднело захтев за добијање дозволе, чак више државних у то време. Сада би требало да идете на селективну правду", рекао је Шарчевић за Танјуг.

Интересантно је да су факултети на којима су радили професори са таквим докторским дипломама од КАПК два пута добили акредитацију и да је тек у трећем кругу акредитације тим професорима оспорен докторат.

Шарчевић каже да на тај начин нису оспорени само докторати предавача на факултетима, већ и дипломе основних, мастер и докторских студија свих оних којима су они предавали, а то је на хиљаде диплома свих нивоа.

Спорне дипломе о којима је КАПК говорила настале су од 2005. године, а министар каже да је администрација Министарства просвете у то време требало да упозори и да на сајту министарства стоји ко има дозволу за магистарске студије, а ко не.

Шарчевић додаје да су измене Закона о високом образовању које предвиђају да оспорени докторати буду признати, једногласно усвојио Национални савет за високо образовање на последњој седници и да је то начин да се избегну бројне тужбе.

Професор Сима Аврамовић, председник УО новоформираног Националног акредитационог тела, каже да су оспорени докторати комплексна тема и да је свима јасно да је ту постојало правних пропуста у процедурама које су се одвијале пре десетак година.

С једне стране, како каже, правни принцип каже да се те дипломе не могу признати, а да се с друге стране мора имати у виду да је држава правила бројне пропусте, давала недовољно дефинисане дозволе за рад, као и да су установе у којима су радили људи са таквим докторатима прошле један или два поступка акредитације.

"Ту су у питању два врло супротстављена правна принципа које је јако тешко помирити. Можда је закон пут да се то уради, али треба видети како би те законске одредбе на крају изгледале", рекао је Аврамовић.

Помоћник министра просвете за високо образовање Бојан Тубић каже да је Министарство просвете своје мишљење дало пре неколико месеци, али да су због правне сигурности сматрали да те одредбе треба ставити у закон да не буде недоумица.

"Имамо велики број студената који су завршили основне, мастер и докторске студије код професора који су имали такве докторате. Довели би у питање и њих и њихове дипломе", нагласио је Тубић.

Додаје да није реч о материјално-правним недостацима, да те докторске дисертације нису плагијати или нешто слично, већ је у питању формално-правни недостатак и да није реч о плагијатима, лошим докторатима.

"То је дозвола која тада у већини случајева није ни била потребна, није тражена. Чак и неки државни факултети питање је да ли су то имали као одобрење или су имали само дозволу за рад која је у себи подразумевала тај део. То тада није било регулисано на прецизан начин", навео је Тубић.

Како каже, није било злоупотреба и кршења закона који би сада довели до тога да те дипломе буду оспорене.

"Због студената који су савесно студирали, сматрамо да је оваква одредба пожељна и да треба да стоји у закону", закључује Тубић.