Преглед штампе (10.12.2008.)

Дневне новине данас пишу о хапшењу америчког гувернера српског порекла због корупције, размештању Еулекса, евроинтеграцији Србије, судбини концесије Хоргош - Пожега, економској кризи, пожару, у лозничкој "Вискози", ...

Гувернер Род Благојевић ухапшен због корупције

Пренос власти у Америци добио је неочекивано драматичан заокрет - покушано је да се злоупотреби власт: гувернер Илиноиса Род (Милорад) Благојевић, српског порекла, ухапшен је данас под сумњом да је хтео да се окористи у процесу именовања наследника новоизабраног америчког председника Барака Обаме (47) у Сенату.

Припремао се да сутра прослави 52. рођендан али је, са својим шефом кабинета Џоном Херисом (46), стављен под надзор федералних органа који их оптужују за ретко забележени вид корупције - да су хтели да профитирају у поступку повезаним с променом на врху САД.

У извештају на 76 страница, Федерални истражни биро (ФБИ) обавештава да је, са судским одобрењем, прислушкивао Благојевићеве разговоре у којима је „покушавао да прибави личну финансијску корист" у поступку одређивања политичара који треба да заузме место у Сенату САД, упражњено избором Обаме за шефа Беле куће. По овдашњим параграфима, за такву попуну (до истека почетог сенаторског мандата) надлежан је гувернер савезне државе (што је у Илиноису Благојевић).

Штаб новоизабраног председника није реаговао јавно, бар у првим сатима, на вест о сензационалном хапшењу истакнутог члана Демократске партије (чији је члан и Обама). А који је својевремено испољавао амбиције да се кандидује за шефа Беле куће.

Осим сумњичења за корупцију у поступку одређивања Обаминог наследника у Сенату, Благојевићу се пребацује и да је претио конзорцијуму издавачке компаније Трибјун, која управо тражи заштиту у банкротству. Захтевао је, наводи се, да се претходно из листа „Чикаго трибјун" избацечланови уредничког тима који су о њему неповољно писали. Тај дневник је тражио парламентарно суђење (импичмент) Благојевићу за раније „преступе".

Он је знао да је протов њега у току истрага, саопштио је ФБИ. А ипак је „убрзао недозвољене радње", додао је представник полиције.

Потомак је, иначе, српских исељеника који су овде дошли после Другог светског рата и радили у металургији. Једини је гувернер „наше горе лист", после Џорџа Војновича (републиканца) који је на тој функцији био у Охају.

Благојевић, који је верник Српске православне цркве, први је демократа који је у Илиноису изабран за гувернера после 1972. Недавне анкете показивале су да ужива подршку само четири одсто испитаника у тој савезној држави. Истраживачка организација Расмусен рипорт прогласила га је најмање популарним гувернером у САД. Слично је констатовао и „Чикаго трибјун", на основу својих истраживања у последње три деценије...

Чују се захтеви да Благојевић поднесе оставку. Уз напомену да никоме од кандидата за наследника Обаме у Сенату не би одговарало да га постави гувернер осумњичен за корупцију.

Илиноис и Србија успоставили су побратимске односе, јер у тој америчкој држави живи највећи део овдашње српске дијаспоре. Према доступним проценама, у Илиноису живи око 300.000 људи српског порекла.

Дочек у тишини

Припадници највеће цивилне мисије која се спроводи под покровитељством ЕУ - Еулекс ушли су јуче ујутру на територију северног Косова. У исто време, нешто пре осам сати, око 20 припадника мисије ЕУ, од којих је седам судија и тужилаца, ушло је у зграду суда. Остали чланови мисије која делује у сагласности са Резолуцијом 1244 обезбеђивали су зграду суда опасану високом металном оградом.

Пуковник француске жандармерије Мација Ервеа у кратком обраћању поручила је да припадници Еулекса на северу не очекују никакве проблеме. Јуче их, до касних поподневних сати, није било ни у северном делу Косовске Митровице, али ни на територији општина Звечан, Лепосавић и Зубин Поток, где ће бити распоређено око 100 припадника ове мисије.

У Северну полицијску станицу ушло је пет полицајаца, а капетан Милија Милошевић, командир станице, казао је да не зна како ће ови полицајци деловати на терену, јер нису износили појединости. Био је то само први контакт, а Милошевић очекује да ће имати добру сарадњу са полицајцима Еулекса, чији је задатак да надгледају рад ове полицијске станице.

У Митровици су сви ишчекивали овај дан „Д". Главном улицом која води од главног Ибарског моста до излаза из Митровице у правцу ка Звечану, у дужини од неких 500 метара, нису примећена возила Унмика, Косовске полиције, али ни Кфора. Претходне ноћи, око поноћи, и последњи међународни полицајци напустили су град.

Многи Митровчани, с којима смо јуче разговарали, са зебњом су примили долазак нових мисионара. Сви скоро исто кажу: да не виде разлику између Унмика и Еулекса, као и да је неће ни бити, јер девет година је показало да овде „западни ментори не раде ништа за добробит српског живља, већ да су ту да би заокружили једнострано проглашену независност Косова".

Има и оних који мисле да ће нова мисија увести владавину права, заштитити српску имовину, обезбедити слободу кретања.

Полиција Еулекса је распоређена и на два административна прелаза - у Доњем Јарињу (Лепосавић) и у Брњаку (Зубин Поток) - с тим што су у Доње Јариње пристигли и цариници. На прелазу Јариње су 16 полицајаца Еулекса и два цариника, потврдио је за „Политику" Драган Стефановић, командир Полицијске станице у Лепосавићу.

За разлику од Доњег Јариња, на пункту у Брњаку предвиђено је да буде укупно 21 припадник Еулекса који ће радити у три смене са још 32 полицајца из редова КПС-а. Како нам је потврдио један од припадника Косовске полиције, последњи Унмик полицајац је са овог прелаза отишао у 8.35. И овде остаје дански батаљон Кфора, док на Јарињу у импровизованој мини-бази остају Французи. Оно што је карактеристично за оба прелаза јесте да је Унмик-полиција предала своје објекте, али опрему нису оставили.

На добром сте путу

Дошло је време да Србија убрза свој ход на европском путу - каже високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана.

У интервјуу за "Новости", први европски дипломата каже да очекује да наша земља ускоро добије статус кандидата за чланство у ЕУ, хвали Скупштину која је, на путу ка либеразацији визног режима, усвојила велики број закона, као и Владу која је правилно фокусирала циљеве, док косовско питање оставља за "завршне фазе" европских интеграција Србије.

- Веома сам срећан што је у Савету безбедности УН постигнут споразум на основу извештаја генералног секретара. ЕУЛЕКС ће се разместити на основу овог општег оквира, као и на основу нашег плана Заједничке акције из фебруара ове године, иза чега у потпуности стоји 27 земаља чланица ЕУ, и уз пуну подршку и Београда, али и Приштине.

Солана се нада да ће извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца у Савету безбедности УН крајем ове недеље омогућити Савету министара ЕУ да донесе одлуку за започињање примене Привременог трговинског споразума и ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом.

Ритам интеграција Србије у Европску унију зависиће од ритма урађеног посла, каже Солана за "Новости" и додаје да сматра да се српска влада у овом тренутку правилно фокусира на оно што треба да уради. "Србија може већ сада да утврди добар правац применом Привременог споразума. На тај начин ће убрзати свој пут ка добијању статуса кандидата."

"Либерализација визног режима је заједнички циљ ЕУ и Србије. Радује ме што је Скупштина у Београду поплочала пут у том правцу, у октобру, усвајањем великог броја важних закона. Има још посла који треба да се уради, пре свега на контроли граница и безбедности докумената. Али, верујем да то може брзо да буде урађено. И, убрзо после тога, на тим основама, Савет министара би могао да буде у могућности да донесе одлуку о либерализацији визног режима."

"Све земље са западног Балкана имају јасну европску перспективу. Услови су свима добро познати, као и посао који треба да се уради. Србија ће без сумње усредсредити своју енергију на постизање брзог напретка. Питање Косова је за каснију фазу овог процеса", изјавио је Солана за "Новости"

Нећемо у Париз!

За споразумни раскид концесионог уговора Хоргош - Пожега, изгледа, још има наде. У аустријској „Алпини" очекују да ће до 20. децембра са Владом Србије ипак бити постигнут договор и да ће на задовољство обе стране арбитража бити избегнута. Суду у Паризу концесионар ће се обратити само ако на то буде приморан, каже у ексклузивном интервјуу за „Новости" Хелена Алута, координатор „Алпине" за Балкан и супруга сувласника компаније.

- Наша понуда је да нам надокнаде 12,9 милиона евра и то је минимално за све оно што смо до сада урадили на овом пројекту, а у питању су све студије, документација, анализе, снимања, додатна истраживања, испитивање тла... Реч је о реалним трошковима који су произашли из потписаног уговора и надамо се да ће Влада Србије то имати у виду. Ми не желимо на арбитражу, већ нудимо Влади Србије договор.

"Заправо још не знамо шта Влада нуди. Тек смо у уторак добили први званичан писани документ од премијера Мирка Цветковића. Обавештени смо да додатног рока за затварање финансијске конструкције после 31. децембра неће бити. У допису се не помиње цифра колико је Влада спремна да плати за документацију коју поседујемо. Ипак, у писму видимо шансу за договор и борд директора ће врло брзо одговорити."

"Влада Србије је наш партнер не само у концесији већ и у другим пројектима и зато је арбитража последња варијанта на коју идемо и то ако будемо морали. „Алпина" у Србији упошљава на пројектима више од 1.500 грађана. Стално запослених је око 500, а само је капитал аустријски. "

Две милијарде евра да не живимо горе

Премијер Цветковић је прогнозирао тешку, али не и неиздрживу 2009. током представљања мера за помоћ привреди пред налетима светске економске кризе. Он сматра да буџет није само рестриктиван већ и подстицајан за развој привреде. Међутим, економисти и привредници не верују да Србија може у идућој години остварити привредни раст у условима опште стагнације, иако поздрављају већину мера које је премијер изнео.

- Циљ Владе Србије је да нам у 2009. не буде лошије него ове године. Ускоро ћемо осетити последице светске кризе, али познати су нам механизам и начин њеног преливања у Србију, знамо слабе тачке наше привреде. Не зна се, међутим, права дубина глобалног финансијског потреса нити колико ће трајати.

- Припремили смо комплекс буџетских рестриктивних и подстицајних мера за преживљавање привреде и грађана, задржавање постојећих и отварање нових радних места. О тим мерама имамо пуну сагласност у владајућој коалицији - изјавио је Цветковић. Он је саопштио да ће држава са две милијарде евра помоћи привреди идуће године, делом из буџета, делом од међународних финансијских институција.

По његовим речима, у оквиру макроекономске политике Влада планира ограничење јавне потрошње на један и по одсто бруто друштвеног производа, допушта инфлацију од осам процената на годишњем нивоу, преполовљење привредног раста на 3,5 одсто, што ће подржати, ако буде потребно, кредитним аранжманом са ММФ. Рачуна се и на даљу сарадњу са НБС.

- Буџет је кључна мера штедње у фискалној политици, његова приходна страна је око 700 милијарди динара, расходна око 750 милијарди динара, тако да нас очекује буџетски дефицит око 50 милијарди динара. Суштински, овај буџет доноси да зараде буџетских корисника расту осам одсто, што ће им омогућити једнак ниво потрошње као ове године и да инфлација не угрози њихов стандард. Затим, пензије расту 13 одсто, док социјална заштита остаје на истом нивоу као ове године - каже премијер Цветковић.

Страдао радник у пожару у фабрици „Вискоза"

Миливоје Кокановић из Новог Села, кога је предузеће „Техномед" ангажовало на демонтирању вентилације, настрадао је јуче у пожару који је захватио део лозничке Холдинг компаније „Вискоза". У тренутку избијања пожара у том делу фабрике налазила су се петорица радника, а четворица од њих су одмах спасена.

Ватрена стихија претила је да стигне и у складиште у коме се чува 500 тона опасне материје угљен-дисилфид (ЦС2). Према речима министра за животну средину Оливера Дулића, опасност да пламен захвати складиште опасне материје, чије би сагоревање довело до еколошке катастрофе, за сада је спречено.

Ватра је избила нешто пре девет сати, а дојава о пожару примљена је у девет часова и пет минута. После пет минута прве ватрогасне екипе су изашле на лице места и почеле да гасе пламен. Међутим, како је ко излазио из хале, скидајући шлем са знојаве и огарављене главе, прокоментарисао би: „Биће тешко."

Иако нису били расположени да причају шта се догађа унутар хале, по њиховој реакцији могло се закључити да ситуација није нимало безазлена. На самом почетку гашења пожара, ватра је уз помоћ воде из шмркова у једном делу фабрике готово била обуздана, али је баш у том тренутку нестало воде у цистерни. Док је стигла нова количине, пожар се на том месту поново распламсао.

У једном тренутку у помоћ ватрогасцима прискочио је и новинар једне лозничке медијске куће, који је одвртао вентиле на ватрогасним цревима. - Пусти га, он је наш, завршио је курс за ватрогасце - викао је један ватрогасац.

У јеку највеће борбе са ватреним пламеновима, небо изнад фабрике запарао је звук хеликоптера МУП-а, што је одушевило ватрогасце. Али, недуго затим, звук је утихнуо. - Отишли су по воду за гашење, у Дрину, а могуће и на Зворничко језеро - коментарисали су присутни.

Испоставило се, међутим, да хеликоптери у том тренутку нису могли много да помогну јер је најјачи пожар беснео у подруму једне од фабричких хала. А онда је стигло наређење које није слутило на добро - сви морају да напусте фабрички круг ради сопствене сигурности. Ипак, до веће несреће није дошло.

За то време у основној школи у Трбушници, насељу које се налази у непосредној близини „Вискозе", настава је прекинута због јаког дима, а ђаци су послати кући. Вест о пожару брзо се проширила Лозницом и изазававла панику међу грађанима. Лозничане је највише плашило сазнање да на два до три километра од града букти пожар у фабрици у којој су складиштене опасне материје. У граду је забележена повећана количина сумпор-диоксида, па је грађанима саветовано да затворе прозоре и да се не крећу претерано на отвореном простору.

Према речима Славка Којића, директора" Вискозе", пожар је избио у фабрици „Свила", а потом је захватио део „Целвлакна", који се зове „кисело купатило".

- Ту се налазе пластични резервоари, а раван кров је од битумина, што је узроковало много дима. Чим је букнуо пожар, главни задатак нам је био да спречимо да пламен допре до складишта и резервоара угљеник-дисулфида. Одвојили смо цевоводе и требало би да смо спречили ту опасност - рекао је Којић.

Међутим, ватра је и даље претила да се прошири. Пламен је куљао кроз прозоре једног од погона, а густи црни дим је досезао и неколико десетина метара у висину. Убрзо је на место несреће стигао и помоћник министра полиције Предраг Марић.

- У акцији су ангажовани ватрогасци из Лознице, Шапца, Ваљева, Бајине Баште и Сремске Митровице. Три хеликоптера МУП-а Србије још нису коришћена за гашење пожара јер покушавамо да нађемо најбољи начин да приђемо пламену. Проблем је неприступачност терена, а због високе температуре није могуће ући у халу - објаснио је Марић око 14 часова и додао да је у том тренутку пожар под контролом.

Према његовим речима, о узроцима пожара још није могуће да се прича. У Холдинг компанији „ Вискоза" производње нема. Угљеник-дисулфид, који експлодира у додиру са ваздухом, раније се користио у производњи вискозе, целвлакна и свиле. Садашњи ЦС2 остао је у „Вискози" након прекида производње, фебруара 2005. године. Од тада се ова опасна, отровна и лако запаљива течна материја налази у фабрици.