Спасао коњички клуб и основао пансион за животиње

Поред коња, пси и мачке слободно шетају, не рачунајући оне у пансиону. Све је организовано па и најмлађи члан породице Вељовић има своје задужење.

"Ја сам задужена да бринем о мачићима, кучићима, магарцу, козама и овци. Ја усрећујем и себе а и те животиње", објашњава унука Дуња Вељовић.

Дан проведен на имању коњичког клуба за породицу Вељовић нема цену. 

"Могу да вам кажем у ово стресно време то је веома леп осећај, ја стицајем околности радим, кад завршим посао пресвлачим се, долазим овде, помажем оцу, исто тако и мој син и моја ћерка – сви смо ту везани", објашњава син Александар Вељовић.

Најстарији Вељовић Владета воли коње од малих ногу, али им се вратио тек после много година бављења другим спортовима. Хтео је, каже, да спасе коњички клуб који је био пред пропадањем.

"Опирао сам се, јер ко сам ја да такав клуб који пропада прихватим, ја сам радио у 'Грађевинару', шта сам ја могао ту да урадим не знам, али велика љубав и значи да кад волиш све може да се уради", наглашава власник Коњичког клуба "Чегар" Владета Вељовић.

У његов пансион, где се чувају власнички пси, група Нишлија довела је Чупу – уличног пса који је овде био привилегован.

"Био је у страшним мукама и једва је преживео, стицајем околности сазнали смо за овај пансион, довели га овде и он од тада има оно што је њему потребно, љубав, бригу и пажњу, сада покушавамо да га удомимо", објашњава Зорица Миладиновић из Ниша.

"Љубави и пажње мора да има јер ово не може да ради неко ко не воли животиње, тако је и почело. Нашли су малог пса који је повређен, донели и почела је брига о њему", каже радник у пансиону Бојан Ђорђевић.

Први коњички клуб у Нишу основао је Кнез Михајло 1860. године, сада је клуб посвећен пре свега деци али и одраслима који ову оазу могу да посећују кад год пожеле.