Како исправне царинске пломбе постају неисправне

Шестодневно чекање на хрватској граници и казна од 2.800 евра – толико је, наводно, неисправна царинска пломба коштала једног возача из Србије.

"Хрватски цариници насилно цимају пломбу у супротном смеру, понека пукне, уколико дође до пуцања стављају своје обележје, а ако отворе – казне возача", објашњава један ауто-превозник.

Исто се, тврди наш саговорник, дешава и странцима који робу товаре у Србији. Проблему претходи строга процедура: пломбу поставља и проверава домаћи цариник. Оне које не прођу тест, а има их око два одсто, повлаче се из употребе.

"Те пломбе постоје од 2015. године, нама Европска комисија никакву примедбу никада није дала за царинску пломбу, па ваљда би се некад појавило нешто што није у реду", сматра Соња Лазаревић из Управе царина.

Да исправно у Србији постаје неисправно неколико стотина километара даље, сведоче у удружењу "Међународни транспорт".

"Имамо свакодневне позиве наших чланова који се жале да им је силом, пајсером или на други начин оштећена пломба и тражено је да се плати казна. Па пошто су неки одбили да плате казну, неки српски шофери су сада и у хрватском затвору", каже Неђо Мандић из Удружења "Међународни транспорт".

Затворска или новчана, казна је без царинског прекршаја, макар по српским прописима. У свим спорним случајевима утврђено је да се роба у камиону слаже са царинским листом.

"Свака малверзација са пломбом се врши да бисте ви урадили неку другу малверзацију са робом. Из свих ових примера које смо добили, схватили смо да ниједна друга малверзација није извршена", истиче Раде Кнежевић из Управе царина.

Док превозници сведоче о стотинама случајева, Управа царина каже да јој се обратило њих неколико. Подаци Царинске управе Хрватске су на пола пута.

"Током последња три месеца забележено је 130 оштећења царинских обележја (...) од чега се 35 случајева односи на царинске пломбе. Од тога је 15 царинских пломби Републике Србије", наводи се у саопштењу Царинске управе Републике Хрватске. 

У међувремену, возачи чекају заштиту државе и анализу квалитета пломби. Анализирају се и раније нецаринске баријере суседа. Министар трговине подсећа да Србија није изазвала ниједан трговински проблем у региону.

"Зато што желимо заиста стварање заједничког економског простора у региону, али што више говоримо о томе, имамо више ванцаринских баријера не само од Хрватске него и од других држава у региону", објашњава министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић. 

Некада је, објашњава, реч о политичким одлукама, а некада о интересним лобијима којима не одговара тржишна утакмица.