Стишала се епидемија малих богиња, нова опасност на јесен

Стишавању епидемије допринео је већи број вакцинисане деце ММР вакцином, али и то што су ђаци на распусту, мање је деце у вртићима, више се борави на отвореном простору.

Помоћница директора Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Дарија Кисић Тепавчевић каже да је током прошле године обухват за прву дозу ММР вакцином, која се даје од 12. до 15. месеца, био 85 одсто, а за другу дозу коју деца примају са поласком у школу више од 91 одсто.

Још није урађен пресек колико је деце у Србији вакцинисано у првих шест месеци, али по потрошњи вакцина може се закључити да је много више него претходних година.

"У првој половини године потрошено је 22.000 доза више него прошле године и на основу тога индиректно процењујемо да је дошло до повећања обухвата вакцинацијом", каже Кисић Тепавчевићева за Танјуг.

Појашњава да је значајно повећан број вакцинисане деце која су пропустила вакцинацију у претходном периоду. Додаје да је важно да се такав тренд настави и родитељи који нису вакцинисали своју децу да то учине.

Од октобра прошле године до данас у Србији је регистровано 5.715 случајева малих богиња, док је умрло 15 људи.

Смањењу обухвата вакцинисане деце допринео је и антивакцинални лоби, који је активан у целом свету и који ММР вакцину доводи у везу са аутизмом, што су демантовале бројне студије.

Број вакцинисаних већи него у истом периду 2017.

Најмањи обухват вакцинацијом био је Београду и ту се слика у првих шест месеци ове године значајно поправила.

Епидемиолог Ивана Беговић Лазаревић из Градског завода за јавно здравље каже да је обухват вакцинацијом у првој половини године првом дозом вакцине био 54 одсто и да је то много више у односу на претходне године.

Каже да је највише проблема раније било са првом дозом ММР вакцине јер се родитељи плаше од аутизма и чекају да дете проговори и прохода.

Обухват другом дозом много је већи и у првих шест месеци вакцинисано је скоро 88 одсто малишана.

"Имали смо епидемију са великим бројем оболелих и то је допринело да се народ освести и почне да вакцинише децу", рекла је Беговић Лазаревићева.

Додала је да вакцина има довољно у свим домовима здравља, да је пожељно да обухват вакцинацијом буде 95 одсто како би се створио јак колективни имунитет.

"Вирус морбила лако се шири. Чим крене хладно време, ако се јави већи број оболелих, имаћемо поново епидемију малих богиња. Можда не у оном обиму као прошле године", рекла је Беговић Лазаревићева.

Епидемиолог Зоран Радовановић подсећа да је сезонски врх – највише оболелих за мале богиње крај хладног периода, обично крај марта.

"Мале богиње се јављају чешће када је хладно, јер су људи збијени у затвореном простору, лакше се вирус преноси са особе на особу.

"Кључно је какав ће бити обухват вакцинацијом и да ли ће се поштовати да деца не могу да се упишу у вртић и обданиште уколико нису вакцинисана", закључио је Радовановић.