Ђукић Дејановић: Све мање жена које рађају прво дете

Ново истраживање Евростата о демографским кретањима показује да у већини земаља ЕУ расте број рођене деце по жени, а да у Србији у опада, а министарка Славица Ђукић Дејановић наводи да се индекс фертилитета у нашој земљи не смањује и да последњих година износи 1,46 што је, истиче, добра вест.

''Међутим, да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс треба да износи 2,1. Нова Стратегија за подстицање рађања предвиђа низ активности којима бисмо повећали тај индекс на 1,85 што је наш први задатак'', рекла је Ђукић Дејановићева.

Како је приметила, демографски показатељи Евростата указују да задовољавајући индекс рађања постоји само у Турској и Грузији, док у осталим земљама има благу тенденцију раста.

Ђукић Дејановићева истакла је да су пронаталитетне мере један сегмент популационе политике и да је задатак државе да се бави и питањем миграција и старењем становништва, будући да се из Србије, каже, највише исељавају млади који у просеку имају 28 година, а међу којима је свака четврта особа високообразована.

''Миграције као цивилизацијску реалност не можемо спречити, али морамо побољшати комуникацију са младима који напуштају Србију и постижу изванредна професионална постигнућа у иностранству. Комуникација са њима треба да буде на вишем нивоу како би своја знања и искуства поделили и са нама у Србији'', нагласила је Ђукић Дејановићева.

Министарка је означила међугенерацијску солидарност као важан сегмент популационе политике, будући да смо све старији као народ.

Просек старости 43 године 

Просек старости, како каже, у Србији је 1967. године био 33 године, а данас је 43 године. 

Говорећи о популационој политици, министарка је истакла да финансијска подршка која се примењује од 1. јула, у оквиру Закона о финансијској подршци породици са децом, није једина мера подстицања рађања и да је неопходно побољшати и услове за запошљавање, становање и низ сервисних активности.

Она је подсетила да је држава ове године издвојила 500 милиона динара неповратне помоћи локалним самоуправама које треба да одреде приоритете и осмисле начина на који ће стимулисати младе да размишљају о рађању.

Како каже, држава је предузела и мере за смањење "психолошке цене" традиционалног погледа на родитељство, кроз јачање партнерских односа.

''Ми смо још увек веома традиционално оријентисани. Жену кад дође кући чекају сви кућни послови и дете с којим треба да учи или је болесно, а општине су те које ће организовати сервисне активности кроз већ започете програме'', објаснила је Ђукић Дејановићева.